Репортер СВТ-а разговарао је с неколико старијих Илочана, а посебно је истакао чињеницу да Хрватску данас напуштају младе породице, за разлику од емиграције из средине 20. века, преноси „Индекс“.
„Хрватска је пре шест година постала чланица Европске уније и у међувремену је искусила масовно исељавање у друге европске земље. Процењује се да је Хрватску у том раздобљу напустило око 500.000 људи. Наш дописник Самир Абу Еид посетио је један од градова који су најтеже погођени исељавањем“, започиње СВТ-ов прилог о хрватској емиграцији.
„Мали град Илок у североисточној Хрватској далеко је од дивне хрватске обале. Овдашње улице су празне, многе куће су напуштене и затворене“, говори се у прилогу. Ћерка Наде Башић с породицом се пре три године преселила у Немачку.
„Недостаје ми много. Волела бих да су ту, али кад овде нема живота, наравно да иду тамо где је боље“, рекла је Нада новинару СВТ-а.
Након што је Хрватска пре шест година примљена у Европску унију, већина становника Илока преселила се у друге европске земље.
Тамо где има више послова и плате су значајно веће него у Хрватској. Готово пола милиона Хрвата, процењује се, напустило је своју земљу, извештава СТВ.
Уочи избора за Европски парламент, једно од важнијих питања су миграције и у многим земљама постоји забринутост због имиграције. Међутим, у Хрватској влада забринутост због исељавања.
„Сваки човек се осећа тужно. Прво, нема људи, чак ни у шетњи по улицама“, објашњава Нада Башић, а њен суграђанин, пензионер Даниел Сиц додаје:
„Нема индустрије, нема живота, нема посла. Комшије које су живеле испред и иза моје куће отишле су у Словачку и Немачку.“
Током шездесетих и седамдесетих година прошлог века многи млади мушкарци су тражили посао у иностранству. Сада пак одлазе целе породице, што значи да су се школе испразниле, а локалне фирме тешко проналазе радну снагу. Овде у Илоку остало је готово искључиво старије становништво.
„Најгоре ми је што сам сама. Муж ми је умро, деца се разишла. Можете да мислите како је то бити сам као у шуми“, каже пензионерка Даница Опачак.
„Не знам, али мислим да се моји неће вратити. Стање је овде такво да нема изгледа“, закључује на крају једноминутног прилога СВТ-а Нада Башић.
