На закону који би регулисао сурогат материнство ради се више од 10 година. Ако би предложена трећа верзија била усвојена, то још не значи да сурогат материнство може да се примењује, јер је у супротности са Законом о биомедицински потпомогнутој оплодњи, објашњава Олга Цвејић Јанчић, члан Комисије за израду грађанског законика.
„Намеравани родитељи и родиља, односно сурогат мајка, морају, пре овере Уговора код суда, да поднесу доказ лекара да не могу да постану родитељи, ни природним путем ни уз помоћ биомедицине. А то ће регулисати стручњаци из те области — одлучити да ли су се ти услови стекли, после колико покушаја нису успели да добију дете“, каже она.
Родиља ће имати право на надокнаду трошкова током трудноће и порођаја, али још није прецизирано колики би то износ био. Предлог закона предвиђа и да родиља или намеравани родитељи не морају да буду држављани Србије, могу да буду и странци.
На питање да ли је трећа верзија предлога закона завршена да би Србија своје ускладила са законима Европске уније, Цвејић Јанчићева одговара негативно. Ово нема никакве везе са преговорима, ретке земље ЕУ су дозволиле сурогат материнство, каже она.
„Али, дозволили су Русија, Украјина, Грчка и Израел. Дозвољено је и у Великој Британији, али сурогат материнство није услов Европске уније Србији, они то питање нису регулисали. Постоји чак и Резолуција Европског парламента у којој стоји да се комерцијална сурогација забрањује“, истиче Цвејић Јанчићева.
У Русији чак постоје специјалне компаније које се баве организовањем и координацијом програма сурогатног материнства. То раде и поједине клинике, јер је процењено да је за родитеље најбоље да се у њихово име тиме баве професионалци.
Константин Свитњев, члан Руске асоцијације за репродукцију човека, стручњак за правна питања из ове области, за Спутњик каже да сурогат материнство у Русији никада није било забрањено и да је, што се тиче правне регулативе, присутно од 1995. када је усвојен важећи Породични законик Руске Федерације.
„Недопустива су било каква ограничења на основу брачног статуса, то би била отворена дискриминација, па програм сурогат материнства у Русији могу да користе брачни парови, али и људи који нису венчани, а живе заједно, као и жене и мушкарци без партнера. Иако се мушкарци без партнера не помињу директно у закону, у том случају примењује се законска аналогија, а документи за дете добијају се преко суда, као и за нерегистроване парове и жене без партнера“, објашњава Свитњев.
Додаје да се, у случају родитеља без партнера, биолошки материјал узима из донорских програма. Јајне ћелије може дати рођака или познаница наручиоца сурогат програма или анонимни донор из базе неке клинике или агенције. Руски закон категорички забрањује да сурогат мајка биолошки учествује у производњи ембриона.
Сурогат материнство само на основу жеље пара је искључено. С друге стране, према речима нашег саговорника, закон не ограничава старост наручилаца сурогат материнства — људи сами одлучују када желе да постану родитељи. Свитњев коментарише и случајеве када избијају конфликти између родитеља и сурогат мајке, али упозорава на ризик од криминализације те области.
„Дешава се да дође до конфликта, јер је закон у Русији такав да може да се тумачи у корист сурогат мајке, и управо она одређује судбину детета. Она теоретски може да задржи дете неко време, а може и да прекине трудноћу. Дакле, закон је на њеној страни. Међутим, то ће се променити, јер је у току рад на новом који ће управо утврдити да је сурогат мајка обавезна да преда дете биолошким родитељима“, каже он.
Додаје да уколико сурогат мајка не да дете, родитељи могу да се обрате суду, који доноси одлуку у складу са најбољим интересима детета. Скоро у сто одсто случајева дете остаје код генетских родитеља.
Докторка Љубав Јерофејева, генерални директор организације „Становништво и развој“, каже да је и поред покушаја разних махинација изузетно важно омогућити свима који желе да буду родитељи, да то и буду, било где, а посебно у земљама које имају проблем са наталитетом.
„Са сваке тачке гледишта, чак и религијске, ако пар због старости или здравствених проблема не може да се оствари као родитељски, а то жели — племенито је да имамо либералне законе, који дозвољавају да им се помогне. За репродуктивну будућност нације то је добро. То је мали проценат рођених беба, али и он је важан“, каже Јерофејева.
Додаје да је увођење сурогат материнства важно када се гледа из угла медицине, али да ништа мање није важно и са тачке гледишта етике.
„Можда ће бити отпора, можда ће ваша црква сматрати да је ово питање веома сложено, али, колико знам, после бомбардовања Србија има већи проценат парова без деце и раст онколошких обољења. И број становника опада. Зато је за Србију ово питање важно“, каже Јерофејева, која је и експерт Светске здравствене организације.
Када ће бити завршен коначан нацрт грађанског законика, када ће ући у скупштинску процедуру, а сурогат материнство заживети у Србији, нико не може са сигурношћу да каже. То ће искључиво зависити од тога како ће се јавност изјаснити о преднацрту током јавне расправе.
