Ова драматична упозорења из Пекинга стижу након што је Вашингтон одлучио да трговински сукоб подигне на још виши ниво. Царине на кинеску робу увезену у Америку, у вредности од 200 милијарди долара, повећане су са 10 на 25 одсто, а покренут је и процес увођења царина на додатну робу вредну преко 300 милијарди долара — тиме би практично био обухваћен читав кинески извоз у САД, који је прошле године износио 539 милијарди долара.
Кина је узвратила увођењем царина на америчку робу вредну 110 милијарди долара — скоро читав амерички извоз у прошлој години — а нарочито су, указује Би-Би-Си, таргетирани производи који се праве у оним деловима САД у којима републиканци Доналда Трампа уживају снажну подршку.
Истовремено, трговински рат царинама преселио се и у сферу високих технологија, америчким ударцем који је фокусиран на компанију „Хуавеј“, највећег светског произвођача телекомуникационе опреме и другог највећег произвођача паметних телефона. Услед наводног страха да би опрему ове компаније Кина могла да искористи за шпијунирање страних држава и компанија, уз пропратне оптужбе за крађу интелектуалне својине, донета је извршна одлука да се америчким компанијама, после тромесечног грејс периода, забрани да „Хуавеј“ снабдевају деловима и технологијом. А Вашингтон наставља да широм света врши притисак на своје савезнике да у односу на „Хуавеј“ поступе на сличан начин.
Зашто се кинески телекомуникациони џин нашао на америчком удару? Колико ће се још разбуктати америчко-кинески рат пре него што се смири? И какве ће бити последице овог сукоба, и економске и политичке?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић и новинар Бранко Жујовић, некадашњи сарадник Међународног кинеског радија из Пекинга.
Амерички напад на „Хуавеј“, укључујући и губитак приступа „Гугловим“ апликацијама и сервисима, каже Бранко Жујовић, несумњиво ће уздрмати ову компанију, „али ’Хуавеј‘ се за овакав напад већ припремио, о чему сведочи и најава да ће ускоро лансирати сопствени оперативни систем“.
„’Хуавеј‘ је мотор кинеске економије, али и више од тога — он се у кинеској јавности током протеклих година означава као ’икона патриотизма‘. Он може да се ослони на огромно унутрашње тржиште и да тако премости амерички ударац. Осим тога, компанија има скоро 200 хиљада запослених, а од тога је око 76.000 директно и индиректно повезано са сектором развоја и истраживања, што ће ’Хуавеју‘ у перспективи омогућити да сузбије своју зависност од америчких апликација и компоненти“, додаје Спутњиков саговорник
Узимајући читав контекст у обзир, Бранко Павловић је уверен да се америчком објашњењу, по коме се „Хуавеј“ сад нашао на удару због могућег шпијунирања, не може веровати: „Мотиви су сасвим сигурно другачији. У свом обрачуну с Кином Америка користи царине, правосудне органе које користи да би прогањали конкуренте и као трећу компоненту, имамо овај покушај да се економски и технолошки конкуренти прогласе за опасност по националну безбедност, што иначе представља директан и арбитраран уплив државе у тржишну утакмицу.“
У једном коментару кинески „Глобал тајмс“ поводом догађања око „Хуавеја“ доноси оцену да „потези Сједињених Држава представљају претњу читавом свету“, који „има два избора — да се никада не супротстави Америци, или да овако неодговорну државу искључи из (телекомуникационе) индустрије“.
„Од почетка трговинског рата јасно је да је Кина заузела један одлучан, иако у почетку не и агресиван став“, коментарише Бранко Жујовић. „Сада она демонстрира свест о сопственом положају. Наиме, западне земље су желеле да је заробе у замку средњег нивоа развијености, где би она била подложнија иностраним политичким утицајима. Међутим, њен економски и технолошки развој, који се показао много бржим него што се предвиђало, омогућио јој је да ову замку прерасте, што и изазива забринутост на Западу. А када медији тако одлучно пренесу један евидентан политички став, то значи да је држава сасвим одлучна да заштити своје интересе и да се одбрани.“
„Кина ће покушати да изолује Америку што је могуће више; да број оних који иначе прате америчку политику битно смањи, а да оне који су неодлучни јасно стави на сопствену страну. Притом, на стратешком нивоу оваква америчка политика код свих других убрзава размишљање о изналажењу алтернатива свему, чиме Америка може да их уцени — од СВИФТ-а, преко технологије до долара — па би оно што би се иначе догодило тек кроз педесетак година, могло да се догоди већ за 10 година“, предвиђа Бранко Павловић.
Јачање америчког притиска изазвало је, са становишта Вашингтона, још један непожељан ефекат — продубљивање сарадње Русије и Кине. Приликом недавног сусрета с руским шефом дипломатије Сергејом Лавровом, његов кинески колега Ванг Ји позвао је, штавише, и на „даље јачање стратешке координације“ као одговор на „осиони унилатерализам“ који „угрожава постојећи међународни систем“.
„Трговински сукоб с Америком је Русију и Кину — које већ имају стратешки однос — натерао и на још опсежнију економску сарадњу“, указује Бранко Жујовић, док Бранко Павловић скреће пажњу и да „Русија има огроман људски потенцијал у базичним наукама, а када се то увеже са капацитетима знања и инвестиција које има Кина, заједно могу да постигну огромне резултате и то за веома кратко време“.
Бројке пак показују да цену трговинског рата који је покренула, понајвише плаћа сама Америка. Подаци кинеске Управе царина су, можда, изненађујући — кинески извоз у Америку је опао у односу на прошлу годину за 9,7 одсто, амерички у Кину за чак 30,4 одсто, а резултат је да је кинески суфицит у трговини с Америком, уместо да буде смањен, порастао за додатних 4 одсто. „Ројтерс“ напомиње и да кинески произвођачи „трпе штету на индиректан начин“, али да повећане таксе „више штете наносе америчким компанијама и конзументима“, јер на њих увозници пребацују своје трошкове.
„Укупно 102 државе на свету имају суфицит у трговини са Америком, која свој дефицит финансира бесомучним штампањем долара“, додаје Бранко Павловић.
Каква је даља перспектива трговинског рата две водеће светске економије који ће, упозорио је ММФ је у својој процени с краја прошле године, угрозити светски економски раст, а свет учинити „сиромашнијим и опаснијим местом“ него што већ јесте?
„Ако САД желе наставак преговора, морају да покажу искреност и да исправе своје погрешне поступке. Кина никада неће попустити када је реч о главним принципима“, поручио је Гао Фенг, портпарол Министарства трговине. А председник Кине Си Ђинпинг је ове недеље рекао и да се његова земља налази „на новом Дугом маршу“….
„Доналд Трамп је можда мислио да ће брзо успети да приволи Кину на неке уступке, али сада се дошло у пат позицију, јер од сламања Кине очигледно нема ништа“, напомиње Бранко Жујовић. „С обзиром на то да је показала чврстину и одлучност да одговори Америци, Кина сад има времена да чека. Тим пре што је и прошле године успела да одржи стопу свог раста изнад 6 одсто, а слична је пројекција и за ову годину.“
И Бранко Павловић је уверен да се коначни победник овог сукоба унапред зна: „У судару са земљом која прави стратешке планове до 2050. године (визија глобалног утицаја Кине коју је Си Ђинпинг представио 2017. године) и која је изградила снажан унутрашњи осећај идентитета код својих грађана, овај западни, неолиберални, сад помало и хистерични систем који само производи хаос на свим странама света, једноставно нема никакве шансе.“
