ЕУ је потрошила десетине милиона евра покушавајући да убеди грађане да гласају, али није учинила ништа да помогне милионима људи који имају проблем са видом или инвалидитетом, а који се муче да дођу до пропагандних материјала и бирачких места, наводи „Политико“.
У анализи сајт набраја и 12 особа које су најодговорније за такво стање, а међу првима наводи бившег немачког канцелара Хелмута Кола, за кога подсећа да је ујединио Немачку након 40 година Хладног рата и покренуо низ догађаја који су довели до стварања јединствене валуте ЕУ, а касније и ширења ЕУ на исток.
„То је била добра геополитика, али катастрофа за излазак на европске изборе. Учешће бирача од тада је све мање и сада је на критичном нивоу. У земљама које су се придружиле ЕУ од 2004. године, излазност у просеку износи само 29 процената. У међувремену, фискална ограничења везана за евро пружила су евроскептичким силама повод за уједињење“, пише „Политико“.
Даље се наводи активисткиња Симон Веј, која је била и први председник директно изабраног Европског парламента, а која се сматра једним од криваца за упропашћавање ЕП, јер у поређењу са њом сви други, према оцени „Политика“, изгледају слабо.
Сајт констатује да је бивша европска комесарка Нили Крос изградила репутацију у борби против монопола и преузела вођство од САД у политици заштите конкуренције, а својим успехом је открила суштину ЕУ — да права моћ није у Европском парламенту нити међу гласачима који бирају посланике, већ у рукама европског комесара за тржишну конкурентност.
Даље се наводи да је Манфред Вебер, главни кандидат за председника Европске комисије, наступио под слоганом „Моћ Вебера“, а 2018. године је имао водећу улогу у покушајима да се у ЕП створе „транснационалне листе“, које би подразумевале прерасподелу места Велике Британије након „брегзита“ у јединствену листу широм ЕУ, што би кандидатима омогућило да се такмиче за подршку на континенту, а не само у својим државама.
Када је дошло време да његова Европска народна странка изабере кандидата за председника Комисије, Вебер је избегао примарну дебату, а није присуствовао ни првој међустраначкој дебати у Мастрихтунити, где се истакао у сусретима са ривалима, додаје „Политико“.
Оснивач Фејсбука Марк Закерберг исто се нашао на листи особа које су уништиле изборе, тиме што је дозволио да се дезинформације и лажне вести шире по тој друштвеној мрежи и постану својеврсно оружје странака.
На шестом месту је европска комесарка за правду, заштиту права потрошача и једнакост полова Вера Јурова, која се није много активирала уочи избора како би обезбедила свим гласачима да могу да искажу своје мишљење.
Као разлог за то наводи се што она није препоручила коришћење регионалних субвенција за реновирање бирачких места, како би их учинила доступним особама са инвалидитетом, нити је радила како би осигурала да материјали за кампању буду доступни и на Брајевом писму, а није ни предложила да се осигура номинација више жена комесара.
Бивши белгијски премијер Елио ди Рупо одговоран је за државну реформу која је променила белгијски изборни циклус повезивањем европских избора са националним изборима, чиме је гарантовао да се дебате на нивоу ЕУ игноришу у Бриселу.
Холандски премијер Марк Руте нашао се на осмом месту због, пише „Политико“, страховања од раста популиста широм ЕУ и њихове најаве да ће се ујединити у евроскептичну посланичку групу. За изборе за Европски парламент рекао је да имају малу вредност, јер на њих ионако мало људи и излази.
Дански посланик Мортен Месершмит, који је 2014. године изабран са највећим бројем гласова, у међувремену је постао синоним за скандал због злоупотребе око 400.000 евра пореских обвезника које му је ЕУ дала.
На десетом месту нашла се британска премијерка Тереза Меј, која је створила много додатне бирократије за ЕУ ове године, која није очекивала да ће Британци остати толико дуго у Унији. Због тога је на бирачке спискове било потребно да се дода бар још 15 милиона људи.
Немачка канцеларка Ангела Меркел такође се нашла на листи, јер није била много активна током предизборних кампања, пренео је Танјуг.
Она није окупила фанове европског пројекта, већ је уместо тога без ентузијазма подржала Манфреда Вебера, до сада, према оцени „Политика“, најслабијег фаворита за председника Европске комисије, а затим је препустила оперативни посао својој наследници Анегрет Крамп Каренбауер.
Француски председник Емануел Макрон такође се нашао на листи, а како пише „Политико“, он је уместо да редефинише европски политички пејзаж, добио пад рејтинга код куће, а није се много бавио ни реформама које су очајнички потребне избору за председника Европске комисије.
