Посланици Курцове Народне партије (ОВП), али и опозиционог Неоса гласали су против захтева СПО.
Падом владе Курц улази у историјске анале као канцелар који је најкраће време провео на тој дужности, краће чак и од досадашњег рекордера Кристијана Керна.
Курц је са данашњим даном био свега 525 дана на месту шефа владе.
До сада је овај рекорд држао Керн, који је на месту канцелара провео 580 дана.
Такође, и нови министри у прелазној влади биће упамћени као министри са најкраћем временом проведеним у власти у послератној историји Аустрије, наводи Танјуг.
Министри Екарт Рац, Валтер Пелтнер, Јохан Луиф и Валери Хакле провели су, укључујући и данашњи дан, свега пет дана на функцији.
Председник Аустрије Александер ван дер Белен након одлуке парламента мораће да повери мандат за формирање нове владе неком другом.
Опозиција је тражила да експертска влада води земљу до превремених избора, који су заказани за септембар.
Аустријску владу срушила је „афера Ибица“, односно видео-снимци на којима се види да Хајнц Кристијан Штрахе, који је био на челу коалиционог партнера ФПО, нуди једној Рускињи државне послове за финансијску помоћ својој странци.
Након што су објављени снимци, Штрахе и његов заменик Јохан Гуденус поднели су оставке на све политичке функције, а пошто је Курц тражио да се повуче њихов министар унутрашњих послова, како би се спровела независна истрага у овом случају, дошло је до прекида коалиције.
Министри из ФПО су поднели оставку, изузев шефице дипломатије Карин Кнајсел, која је на министарску дужност дошла преко слободараца, али као независна личност.
Остала места, која су остала празна одласком ФПО из владе, Курц је, на захтев председника, попунио експертима.
На то је опозиција најавила његово свргавање.
Листа Јецт је најавила да ће поднети захтев за изгласавање неповерења само канцелару Курцу, али синоћ се СПО одлучила да поднесе сопствени захтев и то за рушење целе владе.
Одласком Курца са места канцелара, сада ће ирски премијер Лео Варадкар са 40 година, 8 више од аустријског колеге, бити најмлађи шеф једне владе у Европи.
На ванредној седници усвојена је и одлука о расписивању превремених избора, те се захтев скупштине сада упућује Одбору за уставна питања.
