Током посете Јапану Трамп је прво рекао да жели преговоре са Ираном, а после и да САД не желе смену иранског режима. За сада изгледа да ће расплет бити као у случају Северне Кореје, кад је после тешких речи и обостраног звецкања оружјем дошло до мировних преговора.
Борислав Коркоделовић, дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу, каже за Спутњик да Трампов „преокрет“ кад је реч о Ирану није ништа ново, јер је амерички председник, иначе, познат по контрадикторним изјавама, па је питање шта ће сутра рећи.
Као прво, проблем је његове личности, јер је он човек који је из пословног света „ускочио“ у спољну политику, област у којој нема ни довољно искуства, ни протоколарних вештина.
„Друга ствар је да је Трамп човек који није склон рату и он је веома критиковао своје претходнике, нарочито Џорџа Буша Млађег, због инвазије на Ирак 2003. и уопште није склон великом ангажовању америчких трупа на Блиском истоку. Њега Блиски исток интересује само због цене нафте и продаје оружја богатим Емиратима“, каже Коркоделовић.
Међутим, трећа ствар је да је Трамп окружен неким од „јастребова“, попут државног секретара Мајка Помпеа и саветника за националну безбедност Џона Болтона, а обојица су велики противници режима у Ирану.
За разлику од Трампа, њих двојица су много склонији и промени режима у Техерану, ако је потребно и — војном интервенцијом. Наш саговорник подсећа да се за Болтона каже да је он „човек који воли сваки рат“ и да је био један од главних људи који су утицали на Џорџа Буша Млађег да крене у поход на Ирак.
Зато су Помпео, а посебно Болтон, људи који у великој мери ограничавају маневарски простор Доналду Трампу.
Што се тиче Трампове понуде за разговор, он је рекао да у Швајцарској амбасади у Техерану, која заступа интересе САД у Ирану, постоји његов телефонски број на који Иранци могу да се јаве у сваком тренутку.
„И сад кружи шала Техераном да се већ стотинак Иранаца јавило Швајцарској амбасади питајући за тај број. Суштина је у томе да Иранци не пристају под постојећим условима ни на какве преговоре са Трампом. Они не желе преговоре док им је пиштољ прислоњен уз слепоочницу и док су под ужасно строгим санкцијама које увелико утичу на економску ситуацију“, каже саговорник Спутњика.
Такође, не желе да преговарају с неким ко је прошле недеље послао додатних 1.500 војника и није преиначио Болтонову одлуку о слању носача авиона „Абрахам Линколн“ и пратећих бродова и тешких бомбардера Б-52.
Зато режим у Техерану не пристаје да преговара у таквим условима, сматра Коркоделовић и подсећа да се у иранском друштву због свега што се дешавало још од пуча из 1953. године против тадашњег премијера Мосадека, који су извели ЦИА и британска обавештајна служба, постоји једно велико незадовољство политиком САД.
Било који ирански политичар да се усуди да прихвати Трампову понуду, био би изложен огромном притиску код куће, а уз то, Трамп је пре годину дана поцепао међународни уговор о иранском нуклеарном оружју о коме се 12 година преговарало, који је добио подршку СБ УН, а иза кога стоје Кина, Русија и три главне чланице ЕУ — Француска, Немачка и Британија.
„Могуће је да постоје неке назнаке Трамповог покушаја да преко посредника попут Ирака, Катара, Омана или Немачке проба да ступи у контакт са иранским званичницима и да евентуално у некој даљој будућности почну, пре свега, неформални преговори далеко од очију јавности, али ја мислим да то уопште није актуелно у догледно време“, сматра Коркоделовић.
Он мисли да ће Иранци, а то су им изгледа саветовали и Европљани, сачекати председничке изборе САД у новембру 2020. Уколико Трамп изгуби, онда се у Техерану надају да би нова демократска администрација била спремна да се врати на међународни споразум који је Трамп поништио.
Међутим, и у либералним круговима блиским америчкој Демократској странци расте скепса да ће Трамп изгубити, јер он има значајну подршку „белих Американаца“, средње класе, фармера, конзервативних кругова, евангелистичких верника…
„Није се Трамп тек тако десио, већ је његова победа на изборима круна једног процеса који је трајао бар од глобалне економске кризе из 2008. године“, закључио је Коркоделовић.
