Истраживање су спровели стручњаци са Универзитета Јорк уз помоћ својих колега на терену широм света са којима су размењивали узорке. Они су прикупљене узорке тестирали на чак 14 најчешћих антибиотика који се данас користе, а резултат је да су од 711 места на којима су испитивали ниво загађења антибиотицима, опасне концентрације утврдили на њих 307.
Међу загађеним рекама нашле су се велике и познате реке попут Меконга, Сене, Тигра, Темзе. Најгора загађења уочена су у земљама „трећег света“ и у политички, односно ратно нестабилним подручјима, попут Бангладеша, Кеније, Гане, Пакистана и Нигерије. А у Европи је најгоре стање уочено у узорцима воде из Дунава, пише портал „Експрес.хр“.
Истраживањем које је водио Универзитет Јорк утврђено је да је вода из Дунава била загађена са седам антибиотика и то изнад нивоа који су наведени као нешкодљиви. Другим речима, од свих тестираних антибиотика, Дунав је загађен половином њих.
У пропратним текстовима и расправама научника уочи детаљног представљања резултата истраживања на скупу у Финској ове седмице наводи се да је један од пронађених антибиотика — кларитромицин, у количини четири пута већој од допуштене. Тај антибиотик медицинске установе користе у лечењу инфекција дисајних органа, попут упале плућа и бронхитиса.
Друго велико европско изненађење за које се прелиминарно сазнало је река Темза, позитивна преко допуштених граница на пет од 14 тестираних антибиотика. Од тих антибиотика прелиминарно се истиче ципрофлоксацин, терапеутско средство за инфекције коже и уринарног система, чије су концентрације током мерења биле три пута више од допуштених. У једној притоци Темзе у Лондону измерена је укупна концентрација антибиотика од 233 нанограма по литру.
У истраживању се наводи да су се места великог ризика по правилу поклапала са местима у којима су се у реке изливале отпадне воде из индустрије или из градова, затим у близини сметлишта, а посебно на местима политичке нестабилности, између осталог и на тачкама разграничења Палестинске Самоуправе и Израела.
Најгора загађења измерена су у Кенији, у концентрацијама до 100 пута изнад допуштених, у Бангладешу где је ниво метронидазола, коришћеног у лечењу вагиналних инфекција, измерен чак 300 пута изнад допуштених количина.
Овакве појаве научници данас сматрају катастрофалним по будућност човечанства, због опасности развијања гена у бактеријама који носе отпорност на антибиотике којима су изложени ти микроорганизми, чак и у врло ниским концентрацијама антибиотика. јер кад се једном негде развије отпорност неког организма на неки антибиотик, микробиолозима је последњих година савршено јасно да бактерије међусобно релативно брзо размењују генетска својства, која на крају могу довести до преношења тих својстава и на патогене који изазивају заразне болести код човека. УН су у априлу упозориле да је отпорност бактерија на антибиотике таква да се предвиђа да ће до 2050. у свету довести до смрти 10 милиона људи.
