Никада до сада избори за Европски парламент нису имали толико утицаја на државе-чланице ЕУ — чак две владе су, за сада, пале под ударом последица европских избора.
У Аустрији кабинету канцелара Себастијана Курца Парламент је изгласао неповерење након скандала који је изазвао тајно снимљени видео у којем Курцов коалициони партнер и вицеканцелар Хајнц Кристијан Штрахе са наводном нећаком руског милијардера разматра начине финансирања Слободарске партије Аустрије, чији је Штрахе лидер донедавно био.
Курцу није помогло ни то што је отпустио све министре слободаре и уместо њих предложио експерте, многе чак блиске опозиционим партијама, као ни то што се на крају испоставља да девојка-провокатор уопште није била Рускиња, већ је, према незваничним информацијама, студенткиња из Босне и Херцеговине.
За разлику од Владе Аустрије, која је жртва предизборне кампање и махинација повезаних са њом, Влада Грчке пала је као директна жртва европских избора. Након пораза владајуће левичарске Сиризе од опозиционе Нове демократије, коју предводи Кирјакос Мицотакис, нови изданак чувене политичке династије Венизелос-Мицотакис.
С обзиром да је Сириза поражена са разликом од десет одсто, премијер Алексис Ципрас најавио је ванредне парламентарне изборе за 7. јул, одмах после одржавања другог круга локалних избора заказаних за 2. јун.
Према речима професора београдског Факултета политичких наука Драгана Ђукановића, како сада ствари стоје, осим у Грчкој (и Аустрији), најдраматичнији избори за ЕП до сада ни у једној другој чланици Уније неће оставити такве последице.
„Ле Пенова је, рецимо, остварила добар резултат, али он је отприлике пресликан са прошлих француских избора, тако да то не одржава у потпуности ту нову, суштинску промену. Чини ми се да осим Грчке у овом тренутку нема значајнијих измена, осим када је у питању Велика Британија, али њу већ сматрамо да је у процедури изласка из чланства“, каже он.
Зелени, који су били и највеће изненађење европских избора, у земљама у којима су остварили добар резултат и на националним изборима би поновили исто то, али они не би, према Ђукановићевом мишљењу, угрозили владајуће политичке опције тих држава.
Утисак је да на европским изборима није било нити великих победника, нити великих губитника, каже Слободан Зечевић из Института за европске студије. Ипак, постоје и велики победници и велики губитници. Француски републиканци и социјалисти, покрет Пет звезда у Италији, као и британски конзервативци, доживели су велике поразе.
„То су такозване мејнстрим странке које су некада владале, на пример у Француској. Републиканци су сада добили осам одсто гласова, а дали су четири председника — Де Гола, Помпидуа, Ширака и Саркозија. Социјалистичка партија Француске је сада на шест одсто, а дала је два председника — Митерана и Оланда“, наглашава Зечевић размере пораза француских мејнстрим партија.
Зечевић као великог победника избора означава италијанског вицепремијера и лидера Лиге Матеа Салвинија, који је остварио успех и то на рачун свог коалиционог партнера, покрета Пет звезда.
„Луиђију де Мају и покрету Пет звезда Салвини је испумпао један број гласова, што објашњава велики успех Матеа Салвинија. С друге стране, левичарска Демократска партија Италије није доживела катастрофу, имала је око 22 одсто, што је пристојан резултат за европске изборе“, објашњава Зечевић.
Групације француског председника Макрона и лидерке Националног окупљања Марин ле Пен прошле су изједначено, са симболичном победом Ле Пенове од један одсто.
Зечевић процењује да ће, осим у Грчкој, и у неким другим чланицама Уније доћи до прекомпозиције политичке сцене.
„Рецимо у Немачкој. Зелени су добили велики број гласова. Могуће је да социјалдемократе испадну из игре и да конзервативци направе неку будућу Владу са Зеленима. На крају крајева и Штрахе је жртва европских избора. У Француској ће ситуација остати стабилна, Макрон чак неће ни да ради прекомпозицију Владе јер сматра да и није доживео неки велики неуспех. Он јесте поставио циљ да буде прва странка на изборима, али у прошлости се дешавало да владајућа странка добије много мање гласова на европским изборима него што је он добио сада“, објашњава Зечевић.
Британски конзервативци су сасвим сигурно највећи губитници европских избора, додаје наш саговорник. Премијерка Тереза Меј поднела је оставку, а њени конзервативци заузели су тек четврто место међу британским странкама на европским изборима.
Остаје да се види да ли ће нову Владу формирати неко од тврдих присталица „брегзита“, попут некадашњег шефа Форин офиса Бориса Џонсона или ће се ићи на ванредне изборе.
„С обзиром на читаву ситуацију мислим да би у Британији било логично да се иде на изборе јер овакав пораз вероватно је невиђен у парламентарној историји Британије, да владајућа странка на изборима добије свега осам одсто гласова“, закључује Зечевић.
