Председник Удружења пчелара Кикинде Саша Чолак за Спутњик истиче да се ради о катастрофалном помору пчела и да тај црни биланс није коначан.
„Фитосанитарни инспектор је узео узорке са њива, полиција је узела узорке мртвих пчела, чекамо резултате. Ми сумњамо да је узрок тога третирање жита, пшенице и сунцокрета инсектицидима“, каже Чолак.
Он наглашава да се помор пчела у тим крајевима догађа већ читаву деценију, али да је од 2015. године све достигло невиђене размере.
„Пре четири године пострадало је 3.502 кошница. То је у противвредности исто као да нам је у том тренутку у Кикинди угинуло 700 крава. За то никада нисмо добили никакву одштету.“
Ja ne znam da li ste vi ljudi svesni da je u toku jednog dana u Srbiji pomrlo minimum 30.000.000 (trideset miliona) pčela, a da to niko živ ne ferma, niti se bori oko toga?!
— Katarina Đo (@intelektualnost) 28. мај 2019.
Ova godina je veoma loša za pčelare, a nismo svesni da bez njih nema ni nas. pic.twitter.com/yDZI56p0yv
Чолак оцењује да ће после новог тровања у Кикинди драстично опасти заинтересованост за пчеларство.
„У Србији је 90 одсто природних опрашивача у природи већ нестало. Оно што је остало и што опрашује нашу природу заправо су наше пчеле, али нико изгледа не схвата озбиљно колико је пчеларство важно“, напомиње Чолак и додаје да се употреба пестицида и инсектицида уопште не контролише и да се не зна ко, кад и чиме третира њиве.
Наш саговорник објашњава да се пчела кроз своју еволуцију до сада није сретала са отровима. Не препознаје отрове, већ једино препознаје цвет, полен и нектар. Отпорне су само на одређене врсте инсектицида који су направљени да не шкоде пчелама.
„Ако ико чује вапај кикиндских пчелара молимо вас да се ово заустави и да се помогне пчеларима који су изгубили све што су имали, јер у Кикинди неће имати ко да опрашује воће, сунцокрет… Без помоћи државе наше пчеларство је осуђено на пропаст.“
До помора пчела претходног месеца дошло је и у Поморављу.
„Око 20 одсто пчелињих друштава била су погођена немаром воћара који су прскали са пестицидима онда када није требало. По закону је забрањено прскање воћа у цвету, а закон је предвидео и казне за несавесне воћаре. Покушали смо да успоставимо сарадњу са воћарима, али се то очигледно врло тешко реализује. Не поштују прописано, иако и сами знају колико значи опрашивање воћа“, каже за Спутњик потпредседник Удружења пчелара Чачка Душан Кукић.
Казне за физичка лица за непрописно употребљавање пестицида и инсектицида износе од 35.000 до 50.000 динара, уз обавезу накнаде начињене штете у пчелињацима, за предузетнике је прописана казна од 300.000 до 500.000 динара, а за правна лица од пола милиона до милион динара.
„Проблем је што сами пчелари не смеју да пријаве тровање, јер се плаше освете. Тачније, да ће им воћари додатно поотровати пчеле“, каже Кукић.
Он прецизира да је на неколико места, по пријави пчелара, излазила фитосанитарна и ветеринарска инспекција и утврдиле су помор пчела. Међутим, поступак може да се поведе само против Н. Н. лица, а да би се извршила анализа отрова, пчелар мора да сноси трошкове, а анализа је врло скупа и кошта око 500 евра.
Иначе, поред поменутих законских ограничења, нашим законом је прописано да је воћар у обавези и да најави прскање како би пчелари заштитили кошнице.
Такође, закони ограничавају и куповину препарата који се користе у пољопривреди, али се, нажалост, слабо спроводе у пракси, па је због црног тржишта у пољопривредним апотекама или продавницама сточне хране могуће купити и антибиотике, пеницилине, стрептомицине…
Увоз препарата за прскање, који су отровни за пчеле, забрањен је у замљама ЕУ и ниједно средство се не можете купити без одобрења пољопривредне инспекције.
