„Заштита Кримског моста истог је степена безбедности као и заштита реакторске куполе нуклеарне електране“, изјавио је званични извор из руске Федералне службе безбедности.
Он је рекао да се одбрана заснива на принципу А2/АД (забрањена зона), тј. на обележавању подручја са већом опасношћу за распоређивање или кретање непријатељских снага.
Ваздушна одбрана
Систем ваздушне одбране штити мост од напада из ваздуха. У близини моста су постављени противваздушни системи Тор, Панцир и Бук-М2. Уз С-400, који је распоређен у луци Феодосија, они су способни да сруше сва постојећа средства ваздушног напада, укључујући стратешке бомбардере и балистичке и крстареће ракете, као и пројектиле испаљене са земље.
Заштита од копнених и поморских напада
Да би се осигурала безбедност моста у случају напада, руска Национална гарда је оформила поморску бригаду. Бригада има арсенал средстава за спречавање саботаже са копна и мора. Јединица је одговорна за преглед путника и возила, извршава контролу путева и стубова моста 24 сата дневно. У случају опасности, чланови бригаде би се појавили за неколико минута.
Подводна заштита
Подводни део теснаца контролише неколико антисаботажних бродова серије 21980. Око моста је инсталирана и мрежа подморских хидрофона Амулет П. У случају опасности, припадници руске Националне гарде на брзим патролним чамцима типа „Раптор“ деловали би без одлагања.
Изградња Кримског моста
Да би се избегло случајно додиривање бродова са носачима и да би се заштитили стубови моста, градитељи су инсталирали снажне конструкције од метала и армираног бетона. Такође, и руска гранична стража и црноморска флота су одговорни за безбедност објеката дуж читаве дужине, од обале до обале.
Дужине од 19 километара, Кримски мост је најдужи у Европи. Импресиван инжењерски драгуљ отворен је 15. маја 2018. године.
