Након Русије, и Кина је одлучила да избаци „Виндоусов“ оперативни систем из употребе у војсци, али за разлику од свог северног суседа, кинеске власти су одлучиле да иду обрнутим редом. Док је Русија свој нови оперативни систем „Астра линукс“ прво имплементирала у цивилној управи, а тек прошлог месеца у војсци, у Кини ће нови оперативни систем прво применити у војсци.
Одлука кинеских власти да избаци „Виндоусов“ оперативни систем из употребе у војсци није зачуђујућа, каже Владимир Радуновић из „Дипло фондације“.
Оно што је зачуђујуће, према његовој оцени, јесте то што то нису учинили раније, не зато што је „Виндоус“ небезбедан, већ због осећаја безбедности војних структура.
„Ово вероватно јесте одговор на амерички потез у вези са извозом америчких производа у Кину и блокаду ’Хуавеја‘. С једне стране, очекивано је да Кина и њена армија имају неки свој систем, с друге стране, то није тако једноставно направити. Прво, направити оперативни систем који је безбедан, прилично је сложено. Није немогуће да Кинези то могу да ураде, али треба времена и то треба направити тако да не процури“, објашњава Радуновић.
Процене су да је „Хуавеј“ већ далеко одмакао са производњом свог оперативног система, који би требало да се појави на тржишту већ крајем ове године, наводи Радуновић. Наравно, лакше је направити оперативни систем за мобилни телефон, него за војску, који треба да буде, како Радуновић истиче, врхунски заштићен.
Као и Русији, за „Астра линукс“ кинеским властима биће потребно доста времена да развију безбедан оперативни систем. Компанија „Росбитекс“ развија „Астра линукс“ од 2008. године, а тај оперативни систем је тек прошлог месеца добио сертификат за коришћење на највишем степену тајности. До сада су руске власти за тај степен тајности користиле специјалне верзије „Виндоуса“, модификоване, проверене и одобрене за употребу од стране ФСБ.
„Росбитекс“ је „Астра линукс“ првобитно развио за комерцијалну употребу, али он се касније проширио на употребу у локалној управи и постепено је освајао употребу на вишим нивоима државе. Пре неколико година „Астра линукс“ је добио сертификате за обраду владиних информација под ознаком поверљивости и строге поверљивости — два степена тајности испод највишег. Са најновијим сертификатом добијеним 17. априла, „Астра линукс“ је почео да се користи у Националном центру Русије за контролу одбране и низу других владиних и војних агенција.
Развој оперативног система за војну употребу је свакако другачији од развоја оперативног система за комерцијалну употребу — такав оперативни систем мора да има врхунску безбедносну заштиту, наглашава Радуновић.
„Кини није први пут да покушава да направи неку замену за ’Виндоус‘. Покушали су да пре неколико година направе ’Ред флег‘ варијанту на ’Линуксу‘, али то није ’заживело‘. Дакле, прилично је незгодно, управо зато што мора да буде врхунски безбедан, а треба имати на уму да безбедносне службе раде свој посао на свим странама и покушавају да дођу до кода, као што су кинеске службе покушавале да дођу до западних кодова. Тако ће сигурно и америчке обавештајне службе покушавати да дођу до неких детаља кинеског кода“, наводи Радуновић.
Да ће се радити о затвореном систему, говори и чињеница да је у Кини оформљена посебна група задужена за развој новог оперативног система, која је, уместо врху армије, одговорна Централном комитету КП Кине — Група за управљање безбедносним информацијама на интернету.
Ипак, уколико кинески подухват успе, Радуновић верује да ће нови оперативни систем, након његове имплементације у војсци, бити раширен и у остатку државне администрације.
„Ако војска има свој оперативни систем, то је једна ствар, а друга ствар је ако критична инфраструктура у Кини и даље настави да користи ’Виндоус‘. Углавном ће напади, заправо, бити не само на војне објекте, него на индустрију, на банке… Тако да је њима у интересу да иду у том смеру, да извуку ’Виндоус‘ из употребе и претпостављам да би следећи корак управо био тај, да ако то успешно прође у војним круговима, можда неку верзију тога пласирају кроз целу државну управу, банке и тако даље“, објашњава Радуновић.
Следећи корак је комерцијализација оперативног система, али ту би се Кина суочила са много нових изазова — пре свега како задржати безбедност кода. Када се већ одлучила на први корак, логично би било да уђе и у комерцијалну трку са „Виндоусом“ и другим оперативним системима, поготово зато што има велико тржиште у Азији и Африци, закључује Радуновић.
