Неће се Косово одбранити песмом, али и то је начин на који мора да се брани, јер ако живи у нашој души изборићемо се за њега. Ако га се пак одрекнемо немамо шансе да преживимо ни као људи, ни као народ, поручује Жигонова гостујући у емисији Спутњик интервју.
Глумица која је својевремено 2013. прва поново почела да обележава Дан победе, дуго запостављан у Србији, ове године у склопу обележавања Дана Русије 12. јуна премијерно ће извести представу „Остајем са тобом, Русијо“, на сцени „Раша Плаовић“, а бесплатне улазнице могу се преузети на билетарници Народног позоришта.
С Жигоновом наступа руски бард Александар Цуркан који наставља традицију Владимира Висоцког и Булата Окуџаве. Како каже наша глумица, биће ту говорења стихова где се неће знати када престаје руски а почиње српски – „као доказ да смо једна породица“.
Представа је недавно имала необичну премијеру - на крстарици „Москва“ руске Црноморске флоте у Севастопољу, где јој је губернатор Севастопоља Дмитриј Овсјањиков уручио признање поводом 75. година ослобођења тог града хероја у Другом светском рату.
Жигонова додаје да се у представи, чији је аутор, бави Словенима, који славе слово – на руском, то је реч: „да ли су били само ловци у природи, или су били и ловци на свети улов, улов истине и знања који чува душу човека“.
За признање које јој је уручено у Севастопољу на фестивалу Златни витез који се тамо одржава већ пету годину за редом каже да је за њу било изненађење али и част јер јој је уручено баш у граду који је „симбол победе духа славјанства“.
Говорећи о фестивалу „Златни витез“, на ком је током година добила пет награда у различитим категоријама, истиче да је то форум који не само да јача словенске везе, већ је и прерастао у покрет заштите уметности пред ударом потрошачке цивилизације која је кренула на душу човека.
„Ако се дух брани вером, душа се брани уметношћу“, уверена је Жигонова.
Подсећа и да је на овогодишњем Златном витезу главну награду добио филм „Балканска међа“, како каже, филм важан за оно што се дешава Србима на КиМ јер проноси глас истине о томе.
Важно поглавље у животу и раду Иване Жигон је и ансамбл „Косовски божури“ чији је уметнички руководилац од 2005. године а чланови су деца из енклава Косова и Метохије.
„Кад је било забрањено поменути реч Косово и Метохија ми смо са Божурима пронели песму о Косову која је преко нас стигла и до монахиња у Сибиру. Тај ансамбл је јединствен као појава. Ми смо као породица“, каже Жигонова. Ансамбл је ансамбл за свој рад добио и медаље од руског председника Владимира Путина које им је уручио режисер Никита Михалков.
Истовремено, Ивана Жигон је од 2002. године председник Друштва српско-руског, а данас српско-руско-белоруског пријатељства.
Објашњавајући како су се испреплеле у њеном животу активност за већу сарадњу Србије и Русије и Косово, истиче да је косовску тему освестила у себи управо трудећи се да је представи Русима, који и сами имају своје Куликово поље и своја света поља.
„Руси су ме научили, Руси су у мени и за мене назвали Косово првом тврђавом православља. То и јесте љубав“, примећује Ивана Жигон.
