То је најавила министарка правде Србије Нела Кубуровић, која је изјавила да је од тренутка доношења одлуке да у државама бивше Југославије нема услова за издржавање казне прошло 25 година и да је од тада постигнут велики напредак када је реч о систему за издржавање кривичних санкција.
„Поједине земље траже да особе српског порекла, које издржавају казну у њиховим затворима, буду пребачене у наше, пошто испуњавамо услове. Не знам зашто то не би могло да се примени и на хашке осуђенике“, додала је Кубуровићева.
Да ли је могуће да се то деси?
Адвокат Тома Фила подсећа да смо више пута тражили да наши људи служе казну у Србији, али да је Трибунал то тада одбијао уз образложење да ћемо их „величати“.
„Сада је суд рекао да се не противи ничему и сада је на реду да се убеде сталне чланице СБ УН да изгласају овај предлог“, објашњава Фила.
Према његовим речима, ми смо раније покушавали да издејствујемо да они служе казне бар у државама у нашем окружењу, у Македонији или Црној Гори, али да тада то није било могуће.
„Уколико Америка и Британија, највећи противници ове опције, не пристану да нас подрже, све остаје као досад. Међутим, можемо да покушамо да барем неке од наших људи који су осуђени пред Хагом пребаце у државе које имају боље услове, рецимо у скандинавске државе. То су, ипак, све људи који имају доста година“, објашњава Фила.
Српска министарка правде навела је да, осим притужби наших осуђеника на третман у Естонији, до сада није било других примедби из других земаља.
„Покушавали смо да утичемо на побољшање услова преко Министарства правде Естоније, али се, нажалост, ништа после наше интервенције није променило“, рекла је министарка.
„Вечерње новости“ пишу да естонске власти праве „озбиљне проблеме“ када год представници Србије разговарају са њима о условима боравка Милана Мартића, Драгомира Милошевића и Милана Лукића у затвору, или када се обрате Хагу са конкретним замеркама, што сматрају нападом на њихов казнени систем.
Извор листа наводи да се то на крају „преломи“ преко леђа српских затвореника, који буду под још већом тортуром и немилошћу затворске управу у Тартуу у Естонији.
Браниоци Мартића, Милошевића и Лукића су више пута тражили њихово премештање у затвор у некој другој земљи, али из суда у Хагу је одговарано да су у Естонији таква затворска правила, или да наведени проблеми нису довољни за пребацивање у другу земљу.
Српски затвореници у Естонији имају лошу здравствену заштиту, код лекара их воде везане у кавезу, током прегледа везане су им руке и ноге, а немају ни преводиоца.
