„Све је видљивија ниска језичка култура, чак и код факултетски образованих грађана. Такво стање је логично са оваквим статусом српског језика у нашем образовању, с малим бројем часова у основној и средњој школи и без изучавања српског језика на универзитету“, наводи се у писму које је упућено Конусу.
Одбор предлаже да учење српског језика на универзитетима траје најмање годину дана. Програме примерене профилу факултета урадили би представници факултета заједно са стручњацима са катедри за српски језик и Одбора за стандардизацију, преносе „Вечерње новости“.
„Факултетско образовање не подразумева и функционалну писменост, што значи да студенти не знају начин типичне употребе језика у типичним ситуацијама, а све је већи број људи који директно учествују у комуникацији и не размишљајући о томе да ли су довољно образовани за то“, наводе у Одбору.
Они сматрају да постоје факултети на којима је изучавање нашег језика неминовно, па наводе: „Српски језик није обавезан предмет чак ни на страним филологијама, где се образују будући професори и преводиоци, а сасвим изостаје на другим наставничким факултетима, где је језик струке практично неминован.
На другој страни, студије новинарства, сценских уметности, о праву да не говоримо, незамисливе су, а реализују се, без изучавања српског језика. Ово је разлог што и многи факултетски образовани људи врло слабо познају српски језик и што су, по правилу, функционално неписмени.
У Одбору кажу да је тешко схватити да су сви факултети свесни нужности да се на њима изучавају страни, а да познавање српског језика, који је свима примарни језик комуникације у струци и друштву — није важно.
Проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика верује да ће се већина озбиљних људи сложити да се наш језик уведе на факултете и да ће то бити реализовано. Он као добар пример наводи декана Машинског факултета у Београду Радивоја Митровића, који је, иако са техничких наука, велики заговорник увођења српског језика на све факултете.
