У саопштењу пише да су одређене снаге заинтересоване за дестабилизацију ситуације у Грузији и погоршање односа с Русијом.
„Дијаспора је забринуто пратила узајамне оптужбе, јер је искуство из последњих 25 година показало да најтеже последице трпи обичан народ, а не политичари. Страховања су се и овог пута показала као основана: Русија је одговорила на провокације у Тбилисију забраном авио-превоза у Грузију“, наведено је у писму.
Аутори писма сматрају да прекид авио-саобраћаја представља „тешке санкције“.
У Тбилисију су 20. јуна почели антивладини и антируски протести. Демонстранти су иступили против учешћа руских делегата на седници Међупарламентарне скупштине православља.
Побунили су се против чињенице да је председник Међупарламентарне скупштине православља, посланик Државне думе Русије Сергеј Гаврилов сео у фотељу председника Парламента Грузије. Он је, међутим, објаснио да му је то место одредио домаћин скупа, „у складу с протоколом догађаја те врсте“.
Представници грузијске опозиције су након тога напустили заседање, а у здање Парламента су упали екстремисти.
Демонстранти су затражили да руска делегација напусти земљу, а да Влада Грузије да оставку. Специјалне полицијске снаге Грузије употребиле су сузавац, гумене метке и водене топове како би смириле нереде. Према последњим подацима, повређено је 240 људи, а више од 300 особа је ухапшено.
Председница Грузије Саломе Зурабишвили је оптужила Москву да је организовала протесте и назвала је „окупатором и непријатељем“. Премијер Русије Дмитриј Медведев је оценио да је таква изјава непрофесионална и додао да је ситуација у Грузији резултат борбе опозиције с влашћу.
Владимир Путин је 21. јуна потписао указ о забрани руским авио-компанијама на путничке летове ка Грузији, почевши од 8. јула.