Признање македонског председника Стеве Пендаровског да је Гоце Делчев био Бугарин не треба сматрати нечим посебним, јер је он једноставно рекао историјску истину, изјавио је Џамбаски, а онда ничим изазвано оптужио Србе за овај бугарско-македонски спор са темом — „чији је Гоце Делчев“.
Он је поменуо термин „Србоман“ (користи се у Бугарској за Србе у Македонији) и рекао да „нећемо дозволити да шачица ’Србомана‘, која је остала у Београду, а која је потом послата у Скопље, злоупотребљава (ситуацију) и седне нам на главу“.
Џамбаски тврди и да је постојао фалсификат који су 70 година ширили Скопље, Београд и њихови ментори из Коминтерне, који су измислили македонску нацију.
Како су то Срби и Србија криви?
Др Дејан Антић, доцент на Филозофском факултету у Нишу, примећује да је посланик који је изнео ове оптужбе припадник екстремно-десничарске бугарске странке, која је позната по томе да у потпуности негира постојање „македонске нације“ и инсистира на томе да се ради о Бугарима.
„Када је историографија у питању није спорно да током 19, па и прве половине 20. века нема македонске нације. Православно становништво које је живело на просторима битољског и солунског вилајета Османског царства припадало је или српском или бугарском етничком корпусу, а у верском погледу било је лојално или Цариградској патријаршији или Бугарској егзархији. Бугарска егзархија није била канонски призната и користили су је као механизам за ширење сопствене пропаганде и за ширење бугарског утицаја. Дакле, није спорно да је Делчев био егзархиста, јер је био учитељ те егзархијске школе у Штипу. Он је био и члан унутрашње револуционарне организације и ту том смислу став бугарског посланика није неисправан. Међутим, нема потребе да се Срби ’окривљују‘ за стварање и изградњу македонске нације“, наглашава наш саговорник.
Коминтерна прогласила Македонце
Срби и српска политичка национална идеја, додаје професор Антић, нису одговорни за то што данас постоје Македонци.
„Изградња македонског националног идентитета покренута је још тридесетих година 20. века, када је Коминтерна објавила Резолуцију о признавању македонске нације. Године 1928, на 4. Конгресу КПЈ, југословенски комунисти су донели закључак према којем је требало разбити Краљевину Југославију, јер су је сматрали великосрпском творевином и инсистирали су да се на српском етничком телу образују независне државе Црна Гора, Хрватска и Македонија. Дакле, то је идеја југословенских комуниста и Коминтерне. Ови ставови су потврђени на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу 1943. године, а коначно са преузимањем власти од стране комуниста оне су унете у Устав ФНРЈ, када је и створена Народна Република Македонија“, подсећа др Антић.
Међутим, Бугари заборављају да је Букурешким мировним споразумом из 1913. године Бугарска добила свој део Македоније, такозвану Пиринску Македонију.
„На просторима јужне старе Србије или Вардарске Македоније између два светска рата су живели Срби. Захваљујући комунистичкој пропаганди и притисцима, добар део тог становништва се одрекао српског идентитета и примио македонски и данас њихови потомци и не помињу српско порекло“, објашњава он.
Тиха асимилација
Оно што наш саговорник примећује, јесте да изјаве које се чују од бугарских званичника личе на покушај тихе асимилације словенског живља које обитава и живи између Шар-планине и Ђевђелије.
„Политички естаблишмент из Софије успешно корисити своје чланство у ЕУ и на сваки начин покушава да наметне Скопљу бугарски национални идентитет. Томе у прилог говоре и сада већ отворене претње да ће их спречити у евроатлантским интеграцијама ако не прихвате Бугарско тумачење историје“, закључује наш саговорник.
Ко је Делчев
Гоце Делчев је рођен 1872. у Кукушу у Егејској Македонији. Он је постао бугарски учитељ у гимназији Бугарске егзархије у Штипу 1894. године, где се упознаје са Даметом Груевом, једним од оснивача револуционарне организације. Као резултат блиског пријатељства међу њима, Делчев се придружио тој организацији 1895. године, убрзо постаје њен вођа. Године 1896. у Солуну се одржао конгрес македонско-једренских револуционара, којем је присуствовао и Делчев.
Делчев и Ђорче Петров саставили су Правилник и Устав организације, који је носио назив Устав Бугарских македонско-једренских револуционарних комитета. У то време организација је почела да се зове и Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација (ВМОРО). Почетком јануара 1898. године установљен је четнички институт, а Делчев је постао начелник свих чета у Македонији.
Циљ организације била је аутономија Македоније и једренске Тракије. У јануару 1903. године, Делчев се изјаснио отворено како је он први против подизања устанка у Македонији и Тракији те године. На његову иницијативу у Софији је организовано саветовање групе македонско-једренских револуционара. Августа 1903. године, на празник Илиндан, у Македонији је подигнут тзв. Илиндански устанак против турске власти. Иако Гоце Делчев, који је погинуо у мају те године, није учествовао у њему, устаници су били надахнути његовим револуционарним идејама.
Посмртни остаци Гоце Делчева чувају се у каменом саркофагу у дворишту цркве Светог Спаса у главном граду Северне Македоније, као што је била жеља и завештање Македонаца, његових следбеника који су се потрудили да сачувају његове кости. „Заклињемо идућа поколења Свете кости да буду сахрањене у будућој престоници слободне и независне Македоније.“
Бугарски премијер Бојко Борисов позвао је земље да искористе чињеницу да имају заједничку историју и упоредио Гоцеа Делчева са Че Геваром.
„Он је херој који је учинио све за слободу Македоније. Као и Че Гевара који се, иако је био из Аргентине, борио за Кубу. И уместо да нас чине јачима, такви људи постају јабука раздора“, рекао је премијер.
