Булатовић је, наглашава Јовановић у изјави за Спутњик, све што је радио као државник — радио са дубоким убеђењем и уверењем: часно, посвећено и одговорно.
Како додаје, памтиће га и по томе што је био први сарадник председника СРЈ Слободана Милошевића у догађајима као што су били преговори у Дејтону, који су зауставили грађански рат у БиХ и Хрватској и отворили перспективе мира и стабилизације на овом простору.
„Сви ћемо га памтити као храброг и далековидог државника, који се није плашио никаквих изазова на дужностима које је обављао. Имао је смисла за управљање државним пословима, ангажујући своју околину и сараднике, развијајући код свакога одговорност и самосталност, али никада на штету целине, никада на штету стратегије“, истиче Јовановић.
Булатовић се, тврди Јовановић, никада није колебао када је реч о заштити виталних државних интереса, па чак и када је земља 1999. била суочена са претњом, а онда и са агресијом НАТО — у тим данима знао је да организује и мобилише Владу и да утиче на националну и општу друштвену мобилизацију у одбрани земље.
У време бомбардовања СРЈ, сећа се Јовановић, постојала је пуна хармонија у деловању Савезне владе и Републичке владе Републике Србије.
„Мислим да је било веома значајно то што је Булатовић, чак и када је руководство Црне Горе, чији је он председник био, имало другачије ставове и када је показивало и сепаратистичке тенденције, остао привржен заједничкој држави и заједничком друштву Србије и Црне Горе, јер је схватао да је то најбољи начин да народи те две републике сачувају своје виталне интересе. Зато се и јасно дистанцирао од сепаратизма у Црној Гори“, напомиње Јовановић.
Како каже, сећа се да је Момир Булатовић, једном приликом, као председник Црне Горе, био у посети Сједињеним Америчким Државама и да су Американци тада тражили од њега да сарађује у одвајању, односно, у отцепљењу Црне Горе од Србије.
„Он је на то реаговао рекавши да тако нешто од њега не треба тражити, јер је он јасно опредељен за заједничку државу Србије и Црне Горе и да никада ништа не би урадио на штету заједништва. Американци су тада одреаговали, тако ми је говорио, да — уколико он не жели да сарађује у разбијању СР Југославије, онда ће они наћи неког другог у Црној Гори који ће у томе сарађивати. То је био детаљ који сам чуо од њега и о коме је он касније и писао, али о коме се недовољно зна“, наводи Јовановић.
Присећа се и како му је Булатовић пренео да нису тачне приче да су Американци, наводно, нудили неко решење у Дејтону за Косово и Метохију, а да Слободан Милошевић није прихватио то решење.
„Момир Булатовић је јасно говорио, а ја, стицајем околности, то имам и забележено као његову изјаву коју ми је лично дао, да у Дејтону није било никаквих разговора у вези са питањем Косова и Метохија и да су ту Слободан Милошевић и наша делегација били потпуно јасни у ставу да су дошли у Дејтон да преговарају о окончању грађанског рата у Босни и Херцеговини; да не желе да се дневни ред мења, или да се преговори о Босни и Херцеговини оптерећују са било којим другим темама“, напомиње Јовановић.
Истичући да ће Булатовић остати упамћен као достојан борац за истину и правду, Јовановић подсећа и на књиге преминулог, као и на његова сведочења у Хагу у процесу против Милошевића и Николе Шаиновића, али и на чињеницу да је Булатовић 23. марта ове године отворио међународну конференцију поводом 20. годишњице НАТО агресије на СРЈ.