Како је истакао, ти притисци се без сваке сумње осећају приликом претприступних преговора које Европска унија води са Србијом, док Американци то раде у још јачој форми.
Притом, навео је Боцан-Харченко, не постоје никакви докази да се интереси Београда у било којој мери узимају у обзир приликом проналаска компромисних решења.
„Запад, а пре свега Вашингтон, подржава искључиво косовске Албанце, њихове војне структуре и потезе по питању стварања војске, који не само што нису у правним оквирима, већ представљају очигледну намеру да се повећају тензије“, нагласио је.
Боцан-Харченко је такође рекао да се Москва нада да тензије у вези са Косовом неће прерасти у крупни конфликт.
„Надам се да ће Европа увидети да се ситуација развија у опасном правцу — ако се ситуација остави по страни она би се могла отргнути контроли што би довело до крупнијих сукоба“, додао је.
Руски амбасадор је казао да се Москва залаже за преговоре по питању Косова на основу договора између Београда и Приштине, али на основу одобрења светске заједнице у оквиру Савета безбедности Уједињених нација.
Истакао је да само такав договор може да стави тачку на то питање и да осигура дуготрајно решење проблема и стабилност у региону.
Тражићемо кажњавање починиоца напада на руског припадника УН
Москва ће на све начине тражити да се спроведе пуна истрага након које би се одговорни за напад на руског припадника УН на Косову Михаила Красношчекова привели правди, изјавио је Боцан-Харченко.
Амбасадор је оценио да је реч о „нечувеном случају“, да се ради о дивљаштву, као и да сличне ствари нигде на свету није могао да види.
„Тај инцидент представља јавну агресију према грађанима Руске Федерације“, казао је.
Такође је навео и да је несхватљиво да од стране ЕУ није стигла никаква реакција по питању напада на Красношчекова.
„Покушаји да се на било који начин оправдају косовски Албанци нису у складу са људским приступом према сараднику УН, који је успешно обављао свој посао у крајње тешким условима и деловао у оквиру пуномоћја које су му дале УН“, истакао је.
Русија даје Србији кредит
У току су припреме на релацији Москва-Београд о давању Србији кредита у износу од 172,5 милиона евра, а средства ће бити искоришћена за развој инфраструктуре, изјавио је Боцан-Харченко.
Та одлука реализује се на основу договора који је постигнут током претходне посете руског председника Владимира Путина Србији.
„Реч је о извозном кредиту за наставак развоја инфраструктуре, као и за стварање новог диспечерског центра за српску железницу“, прецизирао је руски амбасадор.
