„Када сам први пут био у Киргистану, нисам видео много. Други пут сам отишао на јужну обалу, где сам видео дивне кањоне. Овај пут сам одлучио да откријем јужну републику за себе“, написао је Алберт Дрос на својој веб-страници.
Низ предела под називом „Киргистан – лепота југа“ показује невероватну природу ове земље.
Како каже Холанђанин, током путовања око Осзинског региона видео је Лењинов врх, обишао резерват Арсланбоб и језеро Сара-Челек. Поред тога, фотограф је снимио неколико слика у близини Бишкека. Његове импресије дочаравају магичне фотографије које су у нашој галерији.
Лењинов врх простире се на 7.134 метара у провинцији Горно-Бадахшан
Киргистански ноћни призор виђен кроз објектив холандског фотографа.
Поглед на Лењинов врх, који се налази на граници Киргистана и Таџикистана и који је друга највиша тачка обе земље.
Око 80 oдсто површине државе чине планине високе преко 1.500 метара, а скоро половина њих је висока преко 3.000 метара.
Лењинов врх има далеко више успона него било који врх од 7000 метара или више, а сваке године стотине планинара стигну до врха.
Због доминантног планинског терена у држави, мање од 8 одсто земљишта се обрађује, а обрадиво земљиште је сконцентрисано у северним низијама и у џеповима долине Фергана.
Варошица Сари-Таш, која иако има само неколико кафића и продавница, бензинску станицу и пет хостела, то је важан саобраћајни чвор који повезује Кину, Киргистан и Таџикистан.
Киргистан има велике резерве руда метала, међу којима су злато и ретки метали.
Већина становништва концентрисана је у планинским котлинама и пограничним подручјима, која се настављају на низије и пригорја у суседним државама.
Распад Совјетског Савеза тешко је погодио киргистанску привреду. Главни сектори су пољопривреда и рударство. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектранама.
У 2013. и 2014. години, енергетски сектор је примио највећу количину финансија за развој заштите од климатских промена.
Писана историја Киргистана стара је преко 2000 година и обухвата различите културе и царства. Иако географски изолован својим високо планинским тереном, који је помогао очувању древне културе, Киргистан се налазио на раскршћу неколико великих цивилизација као део Пута свиле и других комерцијалних и културних путева.
Иако дуго настањен низом независних племена и кланова, Киргистан је повремено био под страном доминацијом и стекао суверенитет као национална држава након распада Совјетског Савеза 1991. године.
Међу земљама Источне Европе и Централне Азије, Киргистан је трећи најрањивији последицама климатских промена, као што су промене у временским обрасцима који би могли довести до продужених периода падавина и суша.
Будући да се Киргистан налази у планинском региону, земља је осетљива на климатске ризике као што су поплаве, клизишта, лавине, снежне олује итд.
Промене у еколошким зонама могу проузроковати веће угрожености биљака и немогућност одређених биљних врста да се прилагоде новим климатским условима, чиме се ствара могућност губитка шумских ресурса, као што су огревно дрво, воће и лековито биље.
