Под насловом „Криминална организација на власти: Све афере Пленковићевих министара“, портал пише да количина медијски доказаног криминала у који су се уплели Пленковићеви министри и његов благослов аферама доводе до закључка који се не може лепше написати, већ да „Хрватском влада злочиначка организација“.
Наводећи само афере због којих би Пленковићеви министри требало да заврше не само ван Владе, већ и на вишегодишњим робијама и са одузетом имовином, „Индекс“ међу првима наводи министра пољопривреде Томислава Толушића, за ког пишу да је „мртав хладан“ у имовинску карту уписао да му кућа у Вировитици с окућницом има само 165 квадрата, уместо 1.587 квадрата, колико заиста има.
Роштиљ од 120 квадрата
Када је, кажу, откривен, уписао је исправну површину, али вредност некретнине остала је иста — скромних 950.000 куна. Откривају да на истом месту Толушић има још једну кућу коју није пријавио, а објекат од 120 квадрата прогласио је роштиљем.
На списку „Индекса“ је и министарка регионалног развоја Габријела Жалац, која је недавно у Винковцима прегазила девојчицу. Убрзо је откривено да није имала важећу возачку дозволу, а у њеном дворишту је откривен луксузни „мерцедес“ вредан најмање 50.000 евра. Откривено је да је аутомобил унајмљен од фирме „Џоли аутолајн“ власника Јосипа Стојановића, који је недавно победио на тендеру за нове аутобусе у Сплиту финансираном новцем Европске уније.
Пленковићев министар државне имовине Горан Марић успео је да на својој кући у Живогошћу удвостручи површину, али њена вредност је остала иста — само 850.000 куна за 245 квадрата. Министар је, тврде, скривао и приходе од изнајмљивања те куће туристима. „Индекс“ открива и да је пословним акробацијама у сарадњи с бившом фирмом и фрањевцима успео сина да смести у стан вредан 2,5 милиона куна.
Авиони, некретнине...
На списку „Инедкса“ нашао се и министар финансија Здравко Марић, који је у Владу дошао из „Агрокора“, и са својом бившом фирмом, односно њеним тадашњим власником Ивицом Тодорићем, наставио да сарађује, а о тој сарадњи је лагао чак и Комисију за утврђивање сукоба интереса и то у време доношења „Лекс Агрокора“.
Министар управе Ловро Кушчевић је у хрватској јавности подигао прашину јер никако није могао да објасни како је легално успео да прикупи огроман број некретнина на Брачу. Откривено је да му је судија Домић у само једном дану досудила чак четири парцеле различитих власника. Због таквих поступака, судији с Брача се и данас суди, а Кушчевић ни после 11 година није стигао да упише вилу у катастарске књиге. Према неким индицијама, Кушчевић је власник и куће у ували Гршка која се води на његовог шогора.
Министар одбране Дамир Крстичевић је дао све од себе да Хрватска од Израела купи половне борбене авионе „Ф-16 Барак“. У томе би и успео да САД нису забраниле продају. Крстичевић је, наводи се, био пословно повезан с фирмом „М Сан група“, а једна од чланица те групе КИНГ ИЦТ у време и након завршетка тендера за набавку борбених авиона радила је с компанијом „Израел аероспејс индустриз“, која је са још једном фирмом договора продају авиона Хрватској.
Повластице за „бранитеље“
Томо Медвед као министар бранитеља остварује повластице сваким повећањем права ветеранима и члановима њихових породица. У мандату Томе Медведа напредовали су и чланови његове породице, па је тако његов нећак нагло постао начелник полицијске станице, а син је добио посао у АКД-у који интензивно сарађује с Министарством бранитеља.
С аферама је повезан и Давор Божиновић, некадашњи шеф Пленковићевог кабинета, а данас министар унутрашњих послова. Учествовао је, на пример, у организацији састанака између управе „Агрокора“ и Владе. И — лагао о томе. Комисији за одлучивање о сукобу интереса доставио је непотпун попис одржаних састанака и тако скривеним информацијама спасавао министра финансија Здравка Марића и екс министарку Мартину Далић, као и премијера Пленковића.
