Ако смо се питали да ли је то онај одозго тако сложио коцкице да у исто време стаса једна изузетна генерација тенисера и шта после њих, изгледа да смо добили одговор. Тихо, без велике приче, стасала је нова генерација спремна да Србију и даље високо држи на тениској мапи света.
Наш познати тениски стручњак, савезни капитен са најдужим стажом у историји југословенског и српског тениса Радмило Арменулић сматра да сасвим сигурно можемо рећи да је Србија светска тениска сила.
„Увек после одређеног броја година појаве се таленти. То се десило код нас, пре свега са Новаком, Типсаревићем, Троицким, Крајиновићем. То су све таленти. Наравно, неко је већи, неко нешто мањи, али у сваком случају, ми смо постали, може се слободно рећи, тениска сила, или велесила, с обзиром на то да међу 100 тенисера имамо сада пет играча, што је јако битно“, каже Арменулић за Спутњик.
Руше све рекорде
Уз неприкосновеног светског броја један, Новака Ђоковића, који је 258. недељу на врху АТП листе, међу првих сто су и Ласло Ђере који је тениски свет изненадио освајањем турнира у Рију, сада 35. на свету, Душан Лајовић 36. играч света, Филип Крајиновић је на 52. месту, док је Миомир Кецмановић после првог АТП финала и успеха у Анталији скочио за чак 15 места и сада је 67.
За једну малу земљу успех је већ била чињеница да је у Паризу имала чак осам тенисера и тенисерки у главном жребу. Иста слика се поновила и на Вимблдону и то не само по броју учесника. На оба грен слема у друго коло се пласирало њих петоро, а у Паризу у трећем колу од укупно 32 такмичара четири су била из Србије.
О каквом успеху је реч, најбоље говоре порази у првом колу Вимблдона двоструке грен слем шампионке из прошле године Наоми Осаке, младих тениских лавова, означених наследницима неприкосновене тениске тројке на врху, Александра Зверева, Стефаноса Циципаса, Доминика Тима, који су међу првих десет на АТП листи, али и ветерана Венус Вилијамс и Григора Димитрова, од којих се очекивало да загазе у другу недељу Вимблдона.
Дакле, случајности када су Срби у питању — нема.
Више нисмо изузеци
Арменулић каже да га једино мало брине женски тенис, где после Ивановићеве и Јанковићеве немамо великог успеха. Практично, имамо само Крунићеву и Јоровићеву, која је на 99. месту на ВТА листи и наша је једина тенисерка међу 100. На остале, на Даниловићеву, сматра наш познати тениски стручњак, мораћемо још да сачекамо.
Да смо спортска нација није никаква новост, али да смо тениска, то је увек било упитно, упркос великим успесима Новака Ђоковића, Ане Ивановић, Јелене Јанковић, а пре тога Монике Селеш и Бобе Живојиновића. Ипак смо рачунали да су то изузеци који потврђују правило да једна мала и економски нејака земља не може бити јака у индивидуалном спорту који изискује огромна улагања.
Међутим, најновији резултати су показали да су нова лица међу првих 100 само потврда да велики успеси генерације, која је и освајач Дејвис купа, нису били случајни и да не треба бринути због смене генерација.
Арменулић каже да тренутне резултате наших тенисера можемо назвати великим успехом.
„Видећемо како ће све то даље да се развија, али у сваком случају, имамо младе играче и не треба бринути у наредних шест-седам година за наш тенис“, оценио је познати стручњак.
Новак као узор
На питање да ли су, пре свих, Новакови успеси били мотивација осталима да на професионални тенис не гледају као на забрану моћних и богатих из земаља са тениском традицијом, он каже да је то несумњиво.
„Апсолутно је тачно да су млади људи гледајући Ђоковића пожелели да постигну сличан успех и да су кренули. Тако смо дошли до те нове генерације. Сигурно је да је Новак повукао ту генерацију. То се тако и раније дешавало и то је сасвим нормална ствар, тако да очекујем да се појаве још неки млађи таленти са 15-16 година. Имамо већ таквог, Миладиновића који је јако талентован. Седамнаеста му је година. Тако да нас, да кажем, очекује светла тениска будућност“, мишљења је Арменулић.
На чињеницу да чак петоро од осморо наших учесника Вимблдона и Ролан Гароса долази из малих места — Ђере је у походе на тениске врхове кренуо из Сенте, Лајовић из Старе Пазове, Крајиновић из Сомбора, а Ивана Јоровић из Чачка, саговорник Спутњика не гледа са изненађењем.
„Једноставно, појавили су се таленти у мањим местима. Није то ништа чудно. То се дешава и у Америци. Ни Сампрас, ни Мекинро нису из Њујорка. Појављују се из мањих места где се више тренира, где има мање разоноде у односу на Београд, тако да мислим да је то скоро нормална ствар“, закључио је Арменулић.
