Привремена повереница за послове САД у Грузији назвала је руске мере „неправедним, непотребним и непропорционалним“.
„Најмање од 1974. године до сада није било ни дана да против наше земље нису биле на снази некакве америчке санкције“, саопштило је Министарство.
Руске дипломате су нагласиле да је „готово пола века амерички естаблишмент посматрао Русију као непријатељску државу“.
Министарство је подсетило да су 1974. године САД усвојиле амандман Џексона Веника, који је забрањивао да се Совјетском Савезу дају олакшице у трговини, државни кредити и кредитне гаранције. Шест година касније САД више од 60 земаља бојкотовало је Олимпијске игре у СССР-у, зато што се Запад није слагао с уласком совјетске војске у Авганистан.
Блокада изградње гасовода „Уренгој-Помари-Ужгород“, након које је уследио ембарго на испоруке високотехнолошке опреме у Совјетски Савез, уведена је 1981. године.
Године 1998. појавио се научни „црни списак“ организација које су наводно нарушавале антииранске санкције, а 2012. године усвојен је „закон Магнитског“, који подразумева персоналне санкције.
Министарство је подсетило да је 2014. године почела епоха санкција у вези с украјинском кризом, а од 2018. с такозваним „случајем Скрипаљ“. Руске дипломате су, такође, навеле да је број америчких санкционих мера достигао 65.
„Уместо менторских лекција у вези с руским мерама заштите живота и здравља сопствених грађана у иностранству, волели бисмо да чујемо од госпође Руд нешто о ’праведности, потребности и пропорционалности‘ америчких рестриктивних мера, које се уводе деценијама са циљем вршења притиска на спољнополитички курс наше земље“, истакло је Министарство.
У саопштењу је, такође, наведено да су жртве такве политике САД постале бројне земље које воде независну спољну политику.
Прекид авио-саобраћаја с Грузијом
У јуну су у Грузији почели протести, чији је повод било то што је руска делегација учествовала на седници Међународне скупштине православља, одржаној у Тбилисију.
У сукобима с полицијом повређено је више од 240 људи, а још 300 демонстраната је ухапшено.
Демонстранти су затражили оставку представника грузијских власти, као и да се 2020. одрже парламентарни избори по пропорционалном систему.
Председница Грузије Саломе Зурабишвили је изјавила да протестима руководи Русија, коју је назвала „непријатељем и окупатором“.
Председник Русије Владимир Путин је 21. јуна потписао указ којим се обуставља путнички авио-саобраћај ка Грузији од 8. јула.
