Истраживање, које преноси „Блиц“, показало је да чак 44 одсто испитаника Црну Гору доживљава као сопствену земљу, 36 одсто је рекло да је реч о пријатељској суседној земљи, 15 одсто да је равнодушно, док само пет одсто види ту државу као непријатељску.
Већина испитаника сматра и да неће доћи до ескалације сукоба између две државе.
На питање — шта су највећи узроци проблема у односима Србије и Црне Горе, 44 одсто испитаника навело је да је то званична политика Црне Горе, 27 одсто да је реч о борби великих сила за утицај на Балкану, 16 одсто мисли да је политика Србије најодговорнија за тензије, док 13 одсто нема одговор.
Упитани шта највише замерају Црној Гори у политици према Србији, 68 испитаника навело је да је то однос према КиМ, 30 одсто да је то однос према Србима у Црној Гори, 23 одсто да је то позитиван однос према НАТО, 21 одсто да је то негативан однос према Русији, 7 одсто да је то однос према ЕУ, а 12 одсто је навело нешто друго.
Владимир Пејић из агенције „Фактор плус“ рекао је за „Блиц“ — да је љутња грађана углавном усмерена према политичким елитама.
„Љутња наших грађана односи се на црногорске власти, али велики проценат мисли да се управо у суседној Црној Гори укрштају интереси великих сила. Иако у питању није наведено о којим земљама се ради, јасно је да су са једне стране НАТО и САД, а на другој Русија. То су главни узроци нарастања тензија, по мишљењу испитаника“, навео је Пејић.
„Мањи проценат је оних који кривца виде у политици Србије“, додао је Пејић.
Пејић не види да су последња дешавања у вези са црногорским Законом о вероисповести узнемирила грађане.
Истраживање је, наиме, показало да је нешто мање од половине испитаника рекло да не очекује ескалацију и да ће односи полако бити конкретнији, 37 одсто да не зна, 20 процената да сматра да ће до ескалације доћи, али само вербалне, док само три процената очекује ескалацију, па чак и оружане сукобе.
На питање — шта би Србија требало да ради у кризи са Црном Гором, чак 80 одсто у збиру (три понуђена одговора) сматра да треба избегавати провокације — 38 одсто каже да не треба да одговарамо без обзира на провокације, 24 одсто наводи да треба да имамо знатно помирљивији тон, а 18 одсто „да стално подсећамо на неоснованост потеза Црне Горе и да избегавамо сукобе и заоштравање кризе“.
С друге стране, 20 процената испитаних је за то да наш државни врх — „одговори истом мером, можда чак и јаче“.