Влада Русије одобрила је пројекат „Меридијан“ — први јавно-приватни ауто-пут. Како је најављено, то ће бити најкраћи пут за превоз робе између Кине и Европе. Премијер Русије Дмитриј Медведев већ је одобрио изградњу ауто-пута, а према писању руских медија, та рута је укључена у свеобухватни план развоја и модернизације руске инфраструктуре.
Ауто-пут „Меридијан“ биће дугачак скоро 2.000 километара, имаће четири траке и ићи ће од Белорусије до Кине, пролазећи кроз осам региона Русије и кроз Казахстан. Цена путовања за превознике из земаља које нису део Евроазијске економске уније, према најавама, износиће 70 центи по километру, а завршетак изградње планиран је за 2024. годину.
Према речима руководиоца руско-кинеског аналитичког центра Сергеја Санакојева, у свету су већ присутне форме јавно-приватног партнерства, а кинеске компаније већ увелико раде на изградњи ауто-путева у складу са концесионим условима — и у Африци и у Латинској Америци, па и у Европи — и не постоји ниједан разлог да такав механизам реализације инвестиционих пројеката не буде примењен и у Русији.
Да ли ће ауто-пут бити исплатив?
Што се тиче овог конкретног пројекта, потребно је пре свега заједно са кинеским партнерима утврдити економску компоненту, да се не деси слична ствар као што је то био случај са ауто-путем који је повезивао Москву са Казањом, када су покренути преговори са Кином, а да техничко-економска компонента није била довољно прорачуната, упозорио је он.
„Овде све мора да буде до детаља прорачунато, да све стране буду апсолутно сигурне да ће овај пут бити оправдан, пре свега из економског угла. Не треба се водити мишљу да ће тај ауто-пут сам себе исплатити за пет или 15 година, али мора да постоји рачуница да ће бити сврсисходан и да ће се дугорочно исплатити“, истиче Санакојев.
Упитан да ли је Кини потребан ауто-пут и поред чињенице да та земља увелико користи поморски саобраћај којим своје производе испоручује Европи, Санакојев каже да поморски саобраћај, иако је увелико разрађен, за Кинезе ствара одређене проблеме.
Проблем се огледа у томе што западне земље, а пре свега Америка као главни конкурент Кини, константно успостављају нове блокаде и препреке кинеским транспортним компанијама. Управо су зато Кинези почели да раде на пројекту „Један појас – један пут“, с циљем да пробију те блокаде, пре свега у Јужном кинеском мору, али и на другим местима где се одвија поморски саобраћај.
Кинези данас активно проналазе нове руте, укључујући и копнене, како би максимално диверзификовали и повећали саобраћај и транспорт своје робе.
„Кинези не желе да држе сва јаја у истој корпи, због тога ће им бити интересантно да са Русијом разрађује и друмски и железнички саобраћај, али и да развијају Северни морски пут. Зато мислим да тај аргумент – да Кини није потребан друмски саобраћај поред постојећег поморског – не стоји“, појашњава он.
Какву корист има Русија?
Санакојев истиче и да не треба занемарити потенцијалну зараду коју ће и Русија и остале земље кроз које ће пролазити овај ауто-пут имати од овог пројекта.
„Ако чак замислимо ситуацију у којој руске компаније уопште не буду користиле тај пут, што је практично немогуће, Русија би и у том случају зарађивала, макар од наплате путарине и транзита. Чак и у том сценарију нема ничег лошег, јер то свакако представља додатну зараду, пружају се нове услуге“, напомиње он.
Међутим, додаје Санакојев, треба имати у виду да је реалност другачија, и да све огромне инфраструктурне пројекте, као што је изградња ауто-путева, прате и други пројекти, попут изградње пратеће инфраструктуре.
Поред тога, временом ће се свакако дуж ауто-пута појавити и нови технолошки паркови за обраду и прераду тих производа који ће се најчешће превозити. То уједно означава и повећање радних места, не само за Кину већ и за земље кроз које буде пролазио тај пут, а уједно и додатне приходе који се у буџет сливају на основу пореза. Не треба занемарити ни чињеницу да ће Русија, једноставно, добити нови ауто-пут, закључује он.