На Фејсбуковом списку „опасних појединаца и организација“ су они који су у медијским извештајима описани као „особе које су извршиле насилне злочине или сексуалне преступе“.
Компанија тврди да се на списку налазе само „терористичке активности, организована мржња, масовна или серијска убиства, трговина људима, организовано насиље или криминалне активности. Међутим, нико од коментатора који су досад протерани са мреже не одговара том опису!
Забрањују конзервативце
Ову промену први је уочио Пол Џозеф Вотсон, који је заједно са својим шефом са сајта „Инфоворс“ Алексом Џонсом, избачен са Фејсбука.
Вотсон, Џоунс и група других, махом конзервативних појединаца, протерани су са мреже у мају, као „опасни појединци“. Свако ко је макар споменуо ове људе на Фејсбуку је „банован“.
„Највећа друштвена мрежа на свету, која има више од две милијарде корисника, буквално каже да је у реду позивати на насиље нада мном, иако је то противно закону“, написао је Вотсон на сајту „Самит.њуз“. „Цртају ми мету на леђима!“, додао је.
Демократски мрак
Политичког аналитичара Цвијетина Миливојевића ова чињеница не чуди. Он подсећа да су компаније које се баве комуникацијама у већини земаља света, па и у најразвијенијима, које се хвале демократским достигнућима, цивилизацијским вредностима и људским правима, одувек биле контролисане.
„Стално смо имали примере апсолутне злоупотребе слободе појединца у смислу да су те компаније биле ’на изволʼте‘ службама државне безбедности, разним шпијунским, државним и парадржавним агенцијама за прислушкивање, праћење грађана, најчешће без одлуке и налога тужилаштва. Врло често само на основу неких волшебних полицијских налога“, каже Миливојевић.
Осим Вотсона и Џоунса, на списку Фејсбука су се нашли и политички провокатор Мајло Јанопулос и вођа Нације ислама Луис Фарахан.
Фејсбук је заправо донео контроверзну одлуку да одустане од принципа претпоставке невиности, на којој се заснива цео амерички и правни систем већине земаља света. Довољно је да неко у медијима буде оптужен за насилне злочине и сексуалне преступе, без икакве судске пресуде, па да постане легитимна мета претњи смрћу.
Парадржавна контрола
Како је могуће да једна компанија таргетира опасне појединце, односно кажњава пре суда? Миливојевић каже да пре свега треба имати на уму да Фејсбук није приватна фирма.
„То је парадржавна компанија Сједињених Америчких Држава. Као таква, сасвим сигурно подлеже ономе што се сматра апсолутном шпијунажом. У то сам потпуно сигуран, иако је, наравно, тешко наћи доказе. Фејсбук је као један од канала комуницирања смишљен да под привидом апсолутне слободе заправо максимално контролише слободу личности, али и њене активности, да је упућује на одређене акције, од маркетинга и куповине, до тероризма“, сигуран је наш саговорник.
Упитан ко заправо стоји иза оваквих одлука да се људима због њихових политичких ставова црта мета на леђима, Миливојевић подсећа на то да је свака ситуација у којој је угрожен амерички државни интерес, односно макар један амерички грађанин, сфера интересовања америчке државне безбедности.
„Не верујем да су власници Фејсбука људи који праве критеријуме по којима неко може, а неко не може бити на тој листи, већ да је то стигло, како обичан народ каже, од ЦИА или ФБИ. Претпостављам да постоји низ таквих агенција, државних и парадржавних, које се баве контролом сваког појединца. Такви налози су могли да стигну само одатле“, тврди Миливојевић.
Синдром „Трећег рајха“
Он каже да је одлука Фејсбука само модеран начин да се одређени центри моћи баве оним чиме су се увек бавили. Сада им је развој технологије омогућио да ефектно користе простор за политичке манипулације и да стављају неподобне на стуб срама.
„После Другог светског рата, Виктор Клемперер је у књизи ’Језик Трећег рајха‘ доказао да је све што је коришћено као речник нациста пре и током рата сковано и дато као терминологија из неког штаба који је заправо одлучивао о томе шта је била нацистичка, односно државна пропаганда која је резултовала ониме чиме је резултовала. Не видим да се данас много тога променило. Постоји центар моћи — и то није никаква теорија завере, дефакто констатујем чињеницу — који уређује све медије и оно што ми називамо мултимедијалним. Више је него јасно да тај центар у овом тренутку није ван граница САД“, закључује Миливојевић.
Иначе, документи које је објавио сајт „Брајтбарт“ показују да Фејсбук чак прати и понашање појединаца изван ове мреже како би их означио као „агенте мржње“. То значи да је довољно да се неко појави на истом скупу на ком се налазе особе са списка „опасних појединаца“ да би био протеран са мреже.
Инстаграм се „солидарише“
Цензура се пренела даље, на Инстаграм, који је део Фејсбукове империје: са мреже су склоњене и особе које су носиле мајице са логом сајта „Инфоворс“, а обрисане су и све фотографије на којима се налазе „обележени“ појединци.
