На састанку Савета Европске уније у Бриселу, којем су присуствовали министри спољних послова земаља-чланица ЕУ, усвојена је декларација о санкцијама против Турске.
У тексту декларације се наводи да је ЕУ донела одлуку да смањи износ предприступних фондова за Турску, размотри кредитне активности Европске инвестиционе банке у Турској, обустави текуће преговоре с Турском о споразуму о авијацији, те да на одређено време суспендује састанке на високом нивоу са Саветом за придруживање.
У декларацији се наводи и да ће, уколико Турска настави с активностима бушења, ЕУ размотрити још неке мере предострожности.
Атак на Ердогана
Сигурно је да је основана огорченост ЕУ таквим поступцима Турске. Међутим, време да се то уради на трогодишњицу пуча, а иза кога су стајали осим Фетулаха Гулена и Сједињене Америчке Државе, говори о једној поруци која се шаље и која би требало додатно да ослаби Ердогана, након што је изгубио кључне градове на локалним изборима, додаје Гајић.
То, свакако, представља и један одговор на чињеницу да је Ердоганов режим, који је у све већој и дубљој конфронтацији са САД, прибегао куповини наоружања од Русије, којој је ЕУ такође увела санкције 2014. под притиском САД, сматра Гајић.
„Тако да када све то погледамо у тој једначини, види се та нека посредна веза. Непосредан разлог сигурно стоји и има везе са турским понашањем, односно неразрешеном ситуацијом, јер је ЕУ примањем Кипра пренебрегла ситуацију да Турска признаје северни део Кипра и да она сматра да има легитимни основ да у тим територијалним водама врши та истраживања“, каже Гајић.
То је један међународни спор који није од јуче и за кога су у ЕУ знали одавно, али намерно је изабран овај термин, да би се упутила политичка порука и не би ли се симболички Ердогану задао још један ударац у тренутку кад он слави годишњицу кад је преживео пуч, који су покушали да изведу Гуленовци и прозападне структуре, сматра наш саговорник.
Реакција Анкаре
Према његовим речима, сада је само питање у ком правцу ће ићи те санкције, односно каква ће се штета нанети Анкари, с обзиром да ЕУ има са Турском такав споразум којим даје Турској одређену суму у милијардама евра, а Турска задржава избеглице на својој територији.
„Смањењем те помоћи Турска ће се наћи у једној незгодној ситуацији. Вероватно ће узвратити на ове потезе ЕУ јер ће остати без довољно њених средстава, па ће пропустити нови талас избеглица ка Европи. Турска има тај уцењивачки потенцијал, тако да је могуће да ће у наредном периоду одговорити неким адекватним мерама, јер ће бити принуђена да реагује“, каже Гајић.
Тако да ЕУ и земље на Балкану, као што је Србија, могу имати штету од овог спора и увођења санкција које је ЕУ увела Турској, закључио је Гајић.
„Бушили смо и бушићемо“, одговорила је званична Анкара на увођење санкција. Одлука ЕУ да прекине преговоре на највишем нивоу са Турском неће утицати на експлоатацију енергената у Медитерану.
„Одлука ЕУ да обустави преговоре на највишем нивоу са Турском неће утицати на нашу одлучност да наставимо са бушењима у источном Медитерану. Турска ће наставити да штити своја права и права Турака са Кипра, где ће и активирати своју делатност у том правцу“, наводи се у саопштењу Министарства иностраних послова Турске.
Фактор С-400
Према писању агенције „Блумберг“, Турска разматра С-400 као обуздавајући фактор за заштиту својих енергетских интереса у источном Средоземљу, где напетост може довести односе Турске и САД до критичне тачке.
На тај начин ће руски системи С-400 значајно повећати могућности Турске у источном Средоземљу у позадини конфликта са Кипром због бушења налазишта гаса на спорној територији.
S-400 Uzun Menzilli Bölge Hava ve Füze Savunma Sisteminin İntikali’nden fotoğraflar.https://t.co/Jp27tuzPJb pic.twitter.com/2PQ485w8Vw
— T.C. Millî Savunma Bakanlığı (@tcsavunma) 12. јул 2019.
У економској зони Кипра раније су пронађена налазишта гаса. Турска сматра да има пуно право да експлоатише природна богатства у том региону. Сада се у кипарској зони налазе две турске платформе за бушење: „Фатих“ и „Јавуз“.
Кипар је подељен од 1974. године након турске инвазије: југ острва контролише Република Кипар, на северу функционише самопроглашена Турска Република Северни Кипар. Грчки и турски део острва су подељени „зеленом линијом“ коју обезбеђују мировњаци УН.
