Гонзалес и Грандела одржавали су везу између Хјустона и „Апола 11“, у тренуцима када се прекидала због Земљине ротације. Станица Робледо је изграђена на посебном месту, далеко од било каквих врста радио сметњи, у равници окруженој планинама. Робледо је добила и прве фотографије са Марса 1965. године, које је послала сонда „Маринер 4“.
Спутњик преноси ексклузиван интервју са бившим руководиоцем летова на НАСА станици за праћење у Робледу Карлосом Гонзалесом Пинтадом.
Ове године се обележава 50. годишњица слетања на Месец, али мало људи зна о Вашој улози у овом историјском подвигу. Шта осећате?
— Нисам љубитељ славе, али ми је драго да видим како се људи изненаде када сазнају да су шпанске станице одиграле велику улогу у истраживању свемира. Радује ме и што има све више информација о значају истраживања свемира, укључујући и оне о водећој улози СССР-а. Без њиховог учешћа би требало много више времена за истраживање свемира.
НАСА је за мисију изабрала базу у Шпанији. Због чега? Да ли је кључну улогу имала управо станица Фреснедиљас?
— Базе су део НАСА мреже, која прати све свемирске операције. Мрежу чине три станице – Калифорнија (САД), Мадрид (Шпанија) и Канбера (Аустралија). У плану лета је било забележено када ће станице ступити у везу са свемирском летелицом, и испоставило се да база у Мадриду прати лет. Станица Фреснедиљас је имала кључну улогу у успешном завршетку мисије „Аполо 11“, иако су и америчке антене примале сигнал.
Зашто је онда шпанска база прва чула сигнал „Апола 11“?
— У моменту слетања „Апола 11“ у Аустралији је била смањена видљивост. Географски положај базе у Мадриду је победио, чак и у поређењу са базом у САД. Баш због тога су шпанске станице прве чуле речи Нила Армстронга.
Непредвиђене ситуације
Да ли се можете присетити тог дана? Како се спроводила мисија?
— Не сећам се у колико је тачно почела смена, вероватно око 11:00 ујутру. Све је ишло глатко, до тренутка спуштања свемирске летелице. Расла је напетост, а врхунац је био у моменту слетања. Одговорност надвладава емоције, имали смо максималну концентрацију све до краја мисије, сви су показали емоције тек након слетања, када је база Хјустон преузела руководство до наредног дана.
Да ли сте се сусрели са било каквим проблемима за време слетања „Апола 11“ на Месец, да ли је било непредвиђених ситуација, које сте морали да решите?
— Да, слетање је извршено 6-8 километара западније од предвиђеног места. Када је почело кочење, зачула се сирена за узбуну 1202, а то је значило да су рачунари били преоптерећени информацијама и да нису могли да их обраде у реалном времену. У бази Хјустон нису придавали важност тој информацији, и сирена се огласила још неколико пута. Након тога се зачула сирена 1201, а то је значило да је рачунар игнорисао извршење неких задатака. Армстронг је у том моменту укључио рачунаре у полуаутоматски режим, а летелицу у режим мануелног управљања.
Прво место, које је компјутер означио за слетање, показало се као падина. Како се испоставило касније, реч је било о Западном кратеру. И док је Армстронг покушавао да маневрише, добио је први сигнал - “60 секунди“, што је значило да ће се за то време потрошити задње залихе горива. Након тога се поново нашао у стеновитом подручју, а већ тада се зачуо други сигнал - „30 секунди“. На крају је ипак нашао место, које му се свидело, и приземљио се у моменту када је имао још 17 секунди до момента када би се резервоар потпуно испразнио. Могли смо да одахнемо тек када је Армстронг саопштио да је „Орао“ слетео у Базу мира.
Смеће на Месецу
Постоји један врло необичан детаљ, о којој се у медијима мало прича. Наиме, након што је слетео на Месец, Армстронг је наводно прво избацио специјалну кесу са смећем. Све то је остало на површини Месеца. Да ли је то истина?
— Да, то је истина. Треба имати на уму да је овај модул први пут у стварности требало да полети са површине Месеца. На Земљи је извршено шест експерименталних полетања, од којих су три била неуспешна, тако да су шансе за успех биле пола-пола. Како би максимално смањили тежину, на Месецу су оставили још много тога – чизме, рукавице, скафандере, одела, камере и остало.
Како се Ваша каријера одвијала након мисије?
— Током мисије „Аполо 13“ ја сам већ био шеф смене, 1975. године постао сам шеф свемирских операција. Године 1985. именован сам за руководиоца операција, које су извођене уз помоћ антене од 26 метара, 2001. постао сам руководилац операција система Робледо, а 2007.- заменик директора. Упркос дужностима и звањима, увек ће ми бити драго што сам био део свемирске одисеје, која је почела шездесетих година, и која неће имати крај. Пре или касније, доћи ће тренутак када ће се људи суочити са важним избором – ширење на друге планете или изумирање. Ја оптимистично размишљам и кажем да ће наша раса, упркос несавршеностима и раздорима, постојати милијарде година, захваљујући освајању свемира, које је почело 1957. године, када је први сателит одлетео у свемир. То је био историјски тренутак за све нас.
