На питање Танјуга — како одговара онима који сумњају да је човек заиста био на Месецу пре 50 година, Вујић каже да ужива када одговара скептицима.
„Ја им кажем, провели смо много времена у ’Дизниленду‘ да бисмо снимили филм. Али, то није случај. Влада САД и НАСА и сви који су учествовали: извођачи, подизвођачи и добављачи и инжењери, потрошили су 25 милијарди долара на тај пројекат, што би у садашње време било око 120 милијарди долара за ’Аполо програм‘“, навео је Вујић.
„Спустили смо човека на Месец“, нагласио је Вујић на презентацији у петак на Машинском факултету.
„У складу са вашим питањем да ли смо то заиста урадили, ја уживам да испричам причу Едвина База Олдрина, који је заиста шетао по Месецу. Када су га исто питали, он је ударио човека у лице и рекао — да, спустили смо се на Месец“, навео је Вујић.
Каже да има више појединости када је реч о тим сумњама. На пример: људи кажу да су видели заставу на Месецу, где нема ваздуха, и питају — па како се онда она вијорила.
„Нил Армстронг је био паметан и разумео је то, и зато је закачио неколико попречних штапова кроз заставу, како би могла да се вијори“, објаснио је Вујић.
Друго, наводи Вујић, људи кажу да су видели одраз Нила Армстронга на визиру Олдринове кациге и питају се како то да није имао камеру, и ко је онда снимао њих двојицу на Месецу.
„Камера је била постављана на њиховим оделима, тако да су се међусобно снимали док су шетали. Ето, то су нека најчешћа питања која се постављају. Да ли смо били на Месецу? Јесмо, и уложили смо веома велики напор у коме је учествовало око 400.000 научника, инжењера и руководилаца, који су допринели успеху тог пројекта“, истакао је Вујић.
На питање новинара да ли ће човек поново отићи на Месец, Вујић је казао да је актуелна америчка администрација већ најавила да ће у наредних пет или седам година поново отићи на Месец.
Како је рекао, намера САД је „да обнови НАСА пројекат и да поново види човека на Месецу“.
„Посебно када је реч о томе да се организује и направи свемирска станица на Месецу, насупрот садашњој међународној свемирској станици. Постоје озбиљни планови за то, како би се спровели додатни истраживачки пројекти на Месецу, а један од њих који се сада разматра је управо НАСА пројекат којим би се поставила свемирска станица“, навео је Вујић.
Присећа се да је на почетку „Аполо програма“ недостајала било каква свемирска технологија.
Такође, Вујић истиче да је због совјетског „Спутњика“ постојала намера да се убраза тај пројекат, као и да се тадашњи председник САД Џон Ф. Кенеди обавезао да ће САД послати човека на Месец.
„Првобитни циљ је био да истражимо Земљину орбиту, какав је утицај бестежинског стања и како да у њему преживимо. Друго, да се истражи да ли је Месец направљен од зеленог ’сира‘, односно да ли је направљен од материјала који може да се користи на Земљи“.
Вујић је своју презентацију започео на српском језку. Казао је да када је био мали није знао готово ниједну реч на енеглеском језику, иако је рођен у Пенсилванији, када су његови родитељи емигрирали у САД, али да је под старе дане заборавио српски језик, као и да је ипак хтео да се присутнима обрати на српском.
Наставио је на енглеском и истакао да је за њега велика част што му је организована посета Србији од 18. до 28. јула и што је говорио на Машинском факултету у Београду.
Вујић је рекао да је рођен у Мидланду 1935. године и да је његов отац био из Окучана у Славонији, а мајка из Глине у Лици.
Одрастао је, са сестром Љубицом, у породици оца Митра и мајке Милке (Тодоровић), који су се доселили у САД. Дипломирао је на пословној администрацији на Универзитету Јужна Калифорнија и магистрирао бизнис и техничке науке на Каритосу, државном универзитету Калифорније.
Активан је у области војне авијације, космичких летова, система транспорта, енергије, развоја технологије, унапређења бизниса, маркетинга и политичког лобирања. Био је инжењер, масон, српски лобиста и званични портпарол НАСА и програма „Аполо 11“ у САД.
Навршава се пет деценија откад је Нил Армстронг први закорачио на Месец у мисији „Апола 11“, у коју су била укључена и осморица Срба.
У тај свемирски програм за људско освајање Месеца директно су били укључени Милојко Мајк Вучелић, Славољуб Сем Вујић, Милисав Шурбатовић, Данило Бојић, Драгиша Гиш Јовановић, Петар Гајић, Вељко Гашић и Давид Вујић из Србије, који су емигрирали у САД.
Славољуб Вујић је био продуцент и кординатор пројекта „Аполо 11“. Милисав Шурбатовић је био шеф инжињеријске екипе, а Данило Бојић, креатор шатла „Орао“ за шетњу по Месецу.
Драгиша Јовановић и Петар Гајић су били инжењери, док је Вељко Гашић био саветник, али истовремено и дизајнер америчких бомбардера Т-38 „Тренер“, Ф-5 „Фајтер“ и Б-2.
Давид Вујић је заступао НАСА и био задужен за односе са медијима и јавношћу. Ова српска екипа радила је и на програму „Аполо 13“.
После успешног слетања људске посаде на Месец, њих осморица, друштво „ћелавих орлова“, како су се духовито назвали, направили су мало славље у Калифорнији и успешно наставили своје сјајне каријере.
