Киријакос Мицотакис ништа мање не сматра лошим и штетним Преспански споразум, него што је од почетка мислио, али је посланике који су пре два дана подржали програм његове Владе подсетио ји на то да је са исте говорнице својевремено поручио да се споразум када једном буде ратификован, не може мењати једнострано.
Нови премијер је, међутим, додао да Грчка треба да се бори да ублажи негативне последице тог споразума, који су потписали премијери две државе Зоран Заев и Алексис Ципрас, тако што ће „притискати Северну Македонију током процеса европских интеграција“. У исто време, Влада Грчке ће спровести велику светску кампању и промовисати „аутентичну Грчку Македонију“ и њене производе.
Стопирање фондова
Како тумачити ту изјаву Мицотакиса млађег и како би изгледао тај притисак на Северну Македонију? Одговарајући на то питање Спутњика, дописник државне Грчке радио-телевизије (ЕРТ) Никос Пелпас подсећа да у сваком моменту једна чланица ЕУ може да стопира процес ЕУ интеграција неке земље, што је искусила и Србија.
„Не знам на шта је он тачно мислио да ће стопирати. На почетку, вероватно неке фондове. Грчка је тако већ радила стопирајући неке фондове и субвенције. Не верујем да ће ићи дотле да ће, уколико крене та процедура и Северна Македонија добије датум за почетак преговора са ЕУ, Грчка ставити вето. Вето се не користи лако и никада није коришћен по том питању од стране Грчке, тако да не верујем да ће бити неких озбиљних ситуација. Више је за унутрашњу употребу то што је рекао него што ће то имати неку практичну примену“, оценио је Пелпас.
Он напомиње да је примена Преспанског споразума процес који је у току, па тако комисије две државе још договарају како ће се користити придев „македонски“ када су у питању производи који се производе и у Северној Македонији и северној Грчкој. Зато, како објашњава, не треба погрешно тумачити Мицотакисову изјаву да ће промовисати „аутентичну Грчку Македонију“.
„Још та процедура није завршена. Преспански споразум предвиђа да о томе на крају буде постигнут договор. Вероватно се мисли да ће бити притиска на комисију да Грчка има право да реч македонски користи за производе са простора Грчке Македоније“, објашњава Пелпас.
Он је казао да не треба никога да буни та изјава о Грчкој Македонији и да поред Северне Македоније неће бити и Грчке Македоније.
„Македонија је у Грчкој Македонија и нема шансе да дође до промене имена, нити је то икада доведено у питање чак ни од стране Скопља“, закључио је Пелпас.
Иако унутар Мицотакисове Нове демократије постоје фракције које би волеле да Грчка потпуно иступи из Преспанског споразума, премијер је до сада више пута јавно поновио да ће поштовати договор, иако га не подржава.
Промењен имиџ странке
Интересантно је да се Влада Константиноса Мицотакиса, оца актуелног премијера, распала управо због питања имена Северне Македоније. Када је Константинос Мицотакис предложио име „Северна Македонија“, тадашњи министар спољних послова Антонис Самарас се побунио, а касније је и поднео оставку, што је неколико месеци касније довело до пада Владе. Самарас је потом био премијер Грчке од 2012. до 2015. године, а и даље је утицајан члан Нове демократије.
Странку је, међутим, 2016. године преузео актуелни премијер Мицотакис млађи, који је упорно покушавао да избегне критике за непотизам.
„Судите о мени по мојој биографији, а не по мом имену“, знао је више пута то да понови, потрудивши се да од доласка на чело те конзервативне партије њен имиџ помери више ка центру како би је представио и као алтернативу за млађе грађане.
Судећи по најновијој изјави по питању Северне Македоније и Преспанског споразума решио је да у ту своју биографију упише да је политичар који држи реч. Отуда и оцена да је та изјава, пре свега, за унутрашњу употребу.
