Политика украјинских власти се, како објашњавају политиколози, заснива на трговању са партнерима, и истовремено на њиховом уцењивању.
Коментаришући саопштење украјинске државне компаније „Нафтогас“ да је Трибуналу Сталног арбитражног суда у Хагу поднела захтев у ком тражи од Русије компензацију у износу од 5,2 милијарде долара за губитке настале због експропријација имовине групе „Нафтогас“ на Криму, руски политиколози кажу да на тај начин Украјина само подгрева конфликт, како би имала полугу притиска на Европу.
Захтев без правне основе
Захтев је поднет крајем јуна, а очекује се да ће суд донети одлуку до краја 2020. године. Међутим, руски адвокати кажу да не постоји правни основ за такав захтев и не верују да ће случај бити окончан у корист „Нафтогаса“.
„Овај захтев нема правну основу. Ако украјинска страна сматра да је имовина изгубљена као резултат деловања руских власти, о свему би требало преговарати, али није било никакве иницијативе у том смеру. ’Нафтогас Украјина‘ није субјект који може да води ове преговоре. Обраћање међународном суду нема правну природу и правне разлоге. С правне тачке гледишта, овде је све јасно: ради се о уобичајеној пи-ар кампањи. Одлука би требало да буде негативна за украјинску страну“, каже за Спутњик Михаил Јофе, потпредседник Међународног удружења рускоговорећих правника.
У марту је објављено да је украјинска компанија добила парницу против Москве у арбитражном суду у Хагу, због губитка имовине на полуострву. Планирано је да се износ утврди касније, иако је Кијев рачунао на осам милијарди долара. Међутим, Москва није учествовала у овом поступку, јер не признаје одлуку Хашког суда који нема надлежност за разматрање тужбе Украјине.
Русија је поднела Врховном суду Швајцарске захтеве за укидање арбитражних пресуда по таквим захтевима.
„Чини се да овај поступак задовољава челнике ’Нафтогаса Украјине‘. Резултат је правно јасан и предвидљив. Питање је колико ће се дуго све то разматрати. Могу одмах да буду одбијени, а може и да потраје неколико година“, истиче Јофе.
Стара политика новог председника
Политиколози оцењују да, ако „Нафтогас“ тражи надокнаду за имовину на Криму, то у ствари значи да су „у Кијеву одлучили да признају Крим као руски“.
Примећују и да је Владимир Зеленски — нови украјински председник „наставио да води стару политику“. С једне стране, Кијев је економску сарадњу са Москвом свео на минимум, чак и на своју штету. Украјина је такође одбила да директно купује гас од Русије, већ тај исти гас купује од европских земаља, плаћајући знатно више. Притом, највише страхује од тога да ће изгубити статус транзитне земље, јер ће, према неким рачуницама, у случају да уговор не буде потписан од 2020. године изгубити око три милијарде долара годишње.
Иако крајем године треба да буду пуштена у рад два нова гасовода — „Северни ток 2“ и „Турски ток“ — Москва је спремна да преговара о очувању снабдевања преко Украјине и отворена је за постизање споразума о овом питању, али под економски здравим и практично остваривим условима.
Питање транзита потребно је решити пре краја ове године, када истиче тренутни уговор. Међутим, две земље засад не успевају да се договоре о његовом продужетку. Поред тога, руски гасни гигант „Гаспром“ и украјински „Нафтогас“ сукобљавају се на судовима већ годинама, а сада су Украјинци покренули и нови спор.
