Произвођачи јабука су сигурно одахнули. У Кину ће од новембра кренути извоз првог контигента, при чему, по речима министра пољопривреде Бранислава Недимовића, лимити не постоје.
Споразумима које је ових дана потписао у Кини за извоз више пољопривредних производа први пут је отворено то велико тржиште. И продаћемо јабука колико год имамо, а он се нада да би за сада то могло да буде 60.000 тона.
„Најважније је да у једној производњи имате више позиција и алтернативних тржишта да можете да скочите на друго тржиште, ако дође до проблема“, објаснио је Недимовић.
Србија, очигледно, на кинеском тржишту на време тражи одступницу за случај све мањег пласмана на тржишту Руске Федерације, које је претходних година било највећи купац наших јабука. А за то имамо ваљан разлог.
Русија смањује увоз
Русија је решила да у будућности троши јабуку која је у потпуности из сопствене производње, зато је интензивно кренула у узгој нових засада који већ годишње дају до 150.000 тона јабука више. Тим темпом ће до 2024. род јабуке у Русији бити око 1,3 милиона тона, што ће увоз смањити за најмање половину, рекао је председник Удружења воћара Русије Игор Муханин.
„Пре пет година узгајали смо само 500 хиљада тона јабука, али половина овог обима је била техничка јабука која је тек прерађена. Сада је удео квалитетне јабуке порастао са 50 одсто на 75 процената“, рекао је он за руски стручни часопис „Агроинвестор“.
Ето довољног разлога за бригу.
Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, дугогодишњи шеф Катедре за воћарство, др Зоран Кесеровић каже да су у последње време управо на то упозоравали, да се посебно на северном Кавказу подиже пуно савремених засада јабуке и да ће Србија за неколико наредних година имати проблема са извозом, па да треба бирати алтернативна тржишта.
„Сигурно да је Кина интересантна и 60.000 тона извоза је веома значајна ставка. Наша производња јабука је негде око 400.000 тона. Када сви наши нови засади стигну у пун род, веома брзо, за две до три године ми ћемо доћи до 450.000 тона, можда и више“, указао је Кесеровић за Спутњик.
Он напомиње да је Кина један од највећих произвођача јабука у свету. Произведе око половине светске производње, што је више од 50 милиона тона годишње.
Србија, каже, просечно произведе око 400.000 тона. Прошла година је чак била рекордна са родом од 460.000 тона, али разлога за бригу има.
„Ми смо јабуке највише извозили на руско тржиште, преко 85, чак 90 одсто. Србија је 2016. извезла око 230.000 тона, а 2018. је тај извоз већ пао на 140.000 тона и зарађено је 101 милион долара“, напомиње наш познати стручњак за пројектовање и подизање воћњака, по чему је познат и у свету.
Због тога подвлачи да је кинеско тржиште врло интересантно, али и истиче да се структура сортимента мора њему прилагодити, јер се зна да је тамо водећа сорта јабука фуги, а потом гала.
Имамо довољно за Кину
Кесеровић указује да од 400.000 тона јабука, колико просечно годишње произведемо, у извоз укупно оде између 180.000 и 200.000 тона, јер поред 140.000 у Русију, прошле године је нешто отишло и у Енглеску, скандинавске земље, Уједињене Арапске Емирате. Зато и додаје да ми већ сада имамо простора за извоз тих 60.000 тона у Кину и да та количина неће бити проблем. Само је, каже, питање које сорте они траже и да ли имамо довољно јабуке фуџи, да ли ће ићи грени смит, златни делишес. То је, како додаје, врло важно.
На питање да ли овакав споразум са Кинезима оставља простор да размишљамо и о проширењу наших засада, саговорник Спутњика одговара потврдно.
„Свакако да он охрабрује произвођаче јабуке, јер су они у последње време били доста забринути шта ће се дешавати, чак су многи и намеравали да крче засаде. Сада је ова информација јако добра и имајући у виду да ове године очекујемо добру цену, с обзиром на то да је у Пољској јабука доста измрзла, то ће сигурно значити много за произвођаче јабуке, која је у Србији постала једна од важних извозних производа“, истиче Кесеровић.
Међу десет првих извозних пољопривредних извозних производа јабука се налази на петом или шестом месту, прецизирао је он, али и нагласио да је производња јабуке, осим што је запослила пуно радне снаге, покренула и друге гране привреде.
Одговарајући на питање да ли је проблем уситњен посед, он напомиње да имамо више изузетно крупних парцела са засадима јабуке од 80 до више од 300 хектара.
Додаје да је добро што су ови мали почели да се удружују. Он наводи пример Сланкамена, где већ постоје три задруге у којима је од 35 до 43 кооперанта, који су схватили да појединачно не могу ништа да ураде и не могу да буду конкурентни без удруживања у задруге.
Повратак задругарству
И ту је начињен значајан помак и у томе су можда највише одмакли произвођачи јабука. Тај повратак задругарству, којим се већ трећу годину бави Министарство које води Милан Кркобабић, каже, одлична је акција и економски ефекти у воћарству се већ виде. Од 95 задруга које су добиле средства, 25 су воћарске и битно је да они удружени имају савремене хладњаче, калибраторе, палете, да могу бити конкурентни великим компанијама.
Али и те велике компаније развијају кооперантске односе са малим, што је такође значајан помак, каже Кесеровић.
