Руску донацију од 10 оклопних возила БРДМ 2, са комплетима резервних делова, многи данас гледају са повећаним сензибилитетом, јер су се промениле геополитичке околности, рекао је Пановић у емисији радио Спутњика „Oд четвртка до четвртка.“
„Међународна јавност, пре свега на Западу, а понекад и у региону, па и у земљи, војну неутралност тумачи као еуфемизам за проруску позицију и то је стални скептицизам да Србија не оде превише ка Москви. Са друге стране, када погледате статистику, број вежби је далеко већи са НАТО-ом у односу на Руску Федерацију. Ми немамо капацитет да се играмо Титове политике, али док нас пуштају, то треба да искористимо.“
Писање немачког листа „Велт“ да је пошиљка из Русије у Србију заправо „трка у наоружању“ на Балкану, Пановић види као део глобалне светске политике, а тим поводом каже:
„Нас у Србији највише спасава рационализам руске спољне политике, јер често срећем ’русофиле‘ који увек имају савет како би Русија овде требало да се понаша. Са друге стране, последњих година многи угледни часописи имају текстове у којима дају пројекције промене граница и рекомпозиције држава и од таквих прича многима крене вода на уста. То Британци зову стабилизација, али мимо реинтеграција — ми и даље живимо у продужетку рата мирним средствима, то је пролонгирање мучне ситуације који овај регион не може да извуче из лимба. Показује се да модел европске перспективе није известан.“
Пановић тврди да покушај скандинавизације овог поднебља на принципима ЕУ није дао резултат и сада можемо да кажемо да постаје чак и фрустрирајући, јер је рецимо један Кипар примљен у Унију са турским трупама на својој територији.
Креативно решење за КиМ
Када се говори о нашем највећем камену спотицања Србије за улазак у ЕУ, без сумње ће сви знати да је реч о Косову и Метохији и проблему који Београд има са привременим приштинским институцијама.
Нови руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко рекао је да ће Москва подржати „компромисно и креативно решење“, око којег се морају договорити обе стране. Пановић наглашава да израз „креативно решење“ значи да договора без великих сила не може и неће бити.
„Решење које се на тај начин не аминује не би било добро. У Србију је из Русије стигао добар познавалац Балкана, а стиже нам још један експерт из САД, али ми треба да следимо своју политику. Није добра та наша фасцинираност амбасадорима и сви на простору бивше Југославије су фасцинирани својим међународним менторима“, истиче Пановић.
Косово је генерацијски проблем и много веће земље од наше не би могле лако да га реше, сматра наш саговорник.
„Албанце не занима ништа друго сем независност Косова, не желе Србију у било којем институционалном облику, а са друге стране Београд не може тек тако да стави параф на то што они траже. Неке су ствари могле раније да се ураде. Да је Милошевић предложио оно што је касније Коштуница: ’Више од аутономије, мање од независности‘, не значи да би албанска жеља за независношћу била мања, али би српске позиције биле јаче.“
„Олуја“ — хрватски државни празник на дан страдања Срба
Односи Србије и Хрватске су последњих година све лошији, нарочито због опречних ставова о „Олуји“ и страдању Срба у Хрватској. Пановић сматра да не постоји могућност да се постигне сагласност за политику сећања за све жртве ратова на простору бивше СФРЈ.
„Све оно што су радили, са једне стране Коштуница, Тадић и Вучић, а са друге Санадер, Јосиповић и Грабар Китаровић, испаде да није ни постојало. Главни проблем је суштина новокомпонованих националних наратива који не могу да се мењају. И због тога не може да се иде даље. Политику помирења на овај начин треба мењати, јер не доносе резултат. Неки питају зар не можемо да решимо проблем као што су то учиниле Немачка и Француска? Оне су завршиле своје ратове, а државе на овим просторима нису. Ако су Србија и Хрватска пропустиле прилику да буду Француска и Немачка овог региона, оне нису пропустиле шансу да буду Индија и Пакистан“, објашњава програмски директор „Демостата“.
Дијалог власти и опозиције
На Факултету политичких наука одржан је састанак представника власти и опозиције о изборним условима. Наш саговорник каже да је поразно што се од нечег што би било нормално направила велика помпа и зато сматра да је тај разговор охрабрујући, али и депримирајући.
„Страни посредници су омогућили да они седну за преговарачки сто и драго ми је да су се у кризи образовања нашли на факултету, а не у некој кафани или на сплаву. Интересантно је само што један од најбољих студената тог факултета Ивица Дачић није био присутан. Компромис је могућ и треба га направити, јер ова ситуација постаје мучна. Услови никада нису идеални, али би било фер да буду као 2012. године“, истиче Зоран Пановић.
