Светислав Вуковић је рођен 3. фебруара 1936. године у Штитарици код Мојковца, где је и завршио основну школу. Нижу гимназију са малом матуром похађао је и завршио у Колашину. Четири разреда Више реалне гимназије завршио у Иванграду. Осми разред гимназије и велику матуру завршио је у Бијелом Пољу 1955. године.
Правни факултет у Београду уписао 1955. године на коме је и апсолвирао, преноси РТС.
Preminuo legendarni voditelj RTS-a Svetislav Vuković :: https://t.co/d4HLexRuMO #rtsvesti pic.twitter.com/V5rAL3Giil
— RTS Vesti (@RTS_Vesti) August 4, 2019
Првог новембра 1961. године, постављен је за спикера Радио Београда. Потом одлази на Радио-аутопут, најпре у Ниш а затим у Светозарево, па се сматра једним од оснивача те радио станице. Првог децембра 1967. године прелази у Други програм Радио Београда.
Желећи да се огледа у радио изразу и ван спикерског посла, првог јануара 1975. године добија звање новинара-водитеља и води и пише сценарио за једну у то време од најслушанијих емисија на радију уопште „Сунце, море, бит и хит“. Поред „Минимакса“, „Пријатеља звезда“ и „Дежурног студија“ био је то један оних забавних програма средином седамдесетих који су учинили прекретницу у тој врсти радио програма.
Један је од од четворице родоначелника тог новог занимања, односно облика новинарства у електронским медијима. У то време примљен је у Удружење новинара Србије.
Пошто се указала потреба на Другом програму за спортском емисијом поверен му је програм суботом поподне „Музика, спорт, музика“, а супервизор је био легендарни Радивоје Марковић.
Марта месеца 1978. године заједно са овом емисијом прелази на Први програм радија. Новембра 1978. добија звање уредника-водитеља, да би јула 1981. године преузео уређивање и вођење емисије „Време спорта и разоноде“.
За шеснаест година рада на том програму,поред уобичајеног уређивања и вођења, истичу се и ауторске серије. Најпре серија разговора под називом „Асови ЈУ фудбала“ – својеврсна антологија великана фудбалске игре на просторима претходне Југославије која обухвата три генерације рођене у периоду од 1918. до 1948. године, од Фрања Велфла до Јована Аћимовића.
Друга велика серија разговора насловљена је „Југословенске олимпијске легенде“, о спортистима који су освајали олимпијска одличја за три Југославије.
Од средине осамдесетих година поред емисије „Време спорта и разоноде“ уређује и води и низ других емисија.
Током свог четрдесетогодишњег рада опробао се у разним жанровима радио израза од спикера, преко извештача, репортера-водитеља, па до уредника емисија.
