https://sputnikportal.rs/20250325/1183994135.html
Хоће ли Трампове царине помоћи српској пшеници
Хоће ли Трампове царине помоћи српској пшеници
Sputnik Србија
25.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-25T20:59+0100
2025-03-25T20:59+0100
2025-03-25T21:18+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/19/1183994014_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_47b472ed837021a01707f15c679fb364.jpg.webp
Хоће ли Трампове царине помоћи српској пшеници
Sputnik Србија
Таксама које је администрација америчког председника Доналда Трампа већ увела још није крај. За 2. април најављене су нове које би се тицале увоза свих прехрамбених производа укључујући и пшеницу и кукуруз. Очекиване контармере погођених земаља, односно увођење царина на америчку пшеницу и кукуруз и њихово поскупљење могло би да доведе до тога да оне потраже алтернативне добављаче. То би, како се процењује, за Србију могла да буде прилика за излазак на нова тржишта, пре свега она која су до сада увозила америчку пшеницу. Какви су изгледи за то, где бисмо могли најпре да прођемо са пшеницом коју смо јесенас засејали на око 600.000 хектара, што је око девет одсто већа површина под хлебним житом него годину дана раније? Од произведених 2,9 милиона тона пшенице, у тржној 2023/2024. години извезено је 1,46 милиона тона пшенице, што је било повећање од 43 одсто у односу на годину пре. Током првих седам месеци 2024/2025. године извоз је већ достигао 876 хиљада тона, што је раст од 17 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Да ли ови подаци указују на то да можемо да рачунамо на снажан извозни тренд у овој години и како ће се рат царинама одразити на светску цену ове берзанске робе? О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са агроекономистом Миланом Пространом.
Таксама које је администрација америчког председника Доналда Трампа већ увела још није крај. За 2. април најављене су нове које би се тицале увоза свих прехрамбених производа укључујући и пшеницу и кукуруз. Очекиване контармере погођених земаља, односно увођење царина на америчку пшеницу и кукуруз и њихово поскупљење могло би да доведе до тога да оне потраже алтернативне добављаче. То би, како се процењује, за Србију могла да буде прилика за излазак на нова тржишта, пре свега она која су до сада увозила америчку пшеницу. Какви су изгледи за то, где бисмо могли најпре да прођемо са пшеницом коју смо јесенас засејали на око 600.000 хектара, што је око девет одсто већа површина под хлебним житом него годину дана раније? Од произведених 2,9 милиона тона пшенице, у тржној 2023/2024. години извезено је 1,46 милиона тона пшенице, што је било повећање од 43 одсто у односу на годину пре. Током првих седам месеци 2024/2025. године извоз је већ достигао 876 хиљада тона, што је раст од 17 одсто у поређењу са истим периодом претходне године. Да ли ови подаци указују на то да можемо да рачунамо на снажан извозни тренд у овој години и како ће се рат царинама одразити на светску цену ове берзанске робе? О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са агроекономистом Миланом Пространом.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Таксама које је администрација америчког председника Доналда Трампа већ увела још није крај. За 2. април најављене су нове које би се тицале увоза свих прехрамбених производа укључујући и пшеницу и кукуруз. Очекиване контармере погођених земаља, односно увођење царина на америчку пшеницу и кукуруз и њихово поскупљење могло би да доведе до тога да оне потраже алтернативне добављаче. То би, како се процењује, за Србију могла да буде прилика за излазак на нова тржишта, пре свега она која су до сада увозила америчку пшеницу. Какви су изгледи за то, где бисмо могли најпре да прођемо са пшеницом коју смо јесенас засејали на око 600.000 хектара, што је око девет одсто већа површина под хлебним житом него годину дана раније? Од произведених 2,9 милиона тона пшенице, у тржној 2023/2024. години извезено је 1,46 милиона тона пшенице, што је било повећање од 43 одсто у односу на годину пре. Током првих седам месеци 2024/2025. године извоз је већ достигао 876 хиљада тона, што је раст од 17 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Да ли ови подаци указују на то да можемо да рачунамо на снажан извозни тренд у овој години и како ће се рат царинама одразити на светску цену ове берзанске робе? О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са агроекономистом Миланом Пространом.
