Упитан да прокоментарише какве су поруке послате из Хрватске скоро четврт века после те акције, Куљиш је за Танјуг рекао да су то поруке победе уз одбијање да се истовремено прича о проблемима насталим због етничког чишћења.
„То је победа, а шта је после тога уследило о томе нећемо разговарати у истом тренутку, односно негираћемо све проблеме проистекле у вези са етничким чишћењем које је уследило после тога“, рекао је Куљиш и подсетио да је одбијање разговора типичан балкански модел који се на овом просторима понавља стално.
Према његовим речима, исто се дешавало и 1941. године, а после Титове победе нико није причао о етничком чишћењу Немаца и Италијана.
Куљиш, који је готово деценију истраживао живот Јосипа Броза Тита, подсећа да је бивши хрватски председник Фрањо Туђман на крају крајева био Титов високи официр и да је учествовао у тим „послератним“ дешавањима о којима се није причало.
Улога преосталих Срба
То је сличан образац који се преноси у савремено доба, казао је Куљиш и додао да не треба да гледамо ствари само кроз призму хрватско-српских односа, јер је слична ситуација била и са Косовом.
Гледамо борбе, али не и последице, а то су теме које се не могу раздвојити.
Шта је последице борбе, какве су оне биле по цивилно становништво, то су теме које се не могу раздвојити, рекао је он и додао да је потребно да се у у оквиру сваке прославе направи простор за пијетет према жртвама, и оним из 1945. и 1995. и 1999. године, рекао је Куљиш и додао да се лично увек сврстава уз жртве.
Упитан чему Срби могу да се надају након најактуелнијих политичких порука из Хрватске, Куљиш је подсетио да данас у Хрватској живи четири одсто Срба, а да их је пре рата било 14.
Обављено је етничко чишћење, тако нема ни Хрвата у Републици Српској, Срба и Хрвата у Сарајеву, у Војводини је битно промењена етничка слика.
„У Хрватској је спроведено етничко чишћење, а Срби који су остали имају одређену политичку улогу, највише захваљујући Милораду Пуповцу, који је сарађивао са влашћу и покушавао да добије највише за српску заједницу“, оцењује Куљиш.
Није нас захватила цивилизација
Додао је да не може да каже ништа о ситуацији на терену, у Книну, али да у Загребу влада суживот какав је постојао пре рата.
Нема ту никакве разлике, само је Срба много мање него пре, рекао је он.
На питање да би ипак у Хрватској, која је део ЕУ, права мањина требало да буду загарантована законом, а не да зависе од расположења и осећања, Куљиш подсећа да је ЕУ миље у којем је све прописано и у којем нема простора за ексклузивистичке и екстремистичке политике.
„Али када се приближе избори, сви варају, не само ХДЗ. И СДП је слао ужасне антисрпске поруке, никоме није тешко да се због тога спусти најниже и да хвата такве гласове, засноване на убиј, удри. Управо то је трагедија балканске политике. Још нас није захватила цивилизација на том пољу“, рекао је Куљиш.
О Ћирилици у Вуковару
Он тврди да нигде у Европи мањине нису заступљене у парламенту као што су Срби у Хрватској.
„Такав пример не постоји нигде. Ни у Србији не постоји толика велика заступљеност мањина у Парламенту да су оне у позицији да могу битно да утичу на формирање власти“, рекао је Куљиш и додао да у смислу политичких права то није мало.
Када је реч о ћирилици, сматра да је то право у Вуковару јако тешко спровести, иако би требало да буде могуће.
„Све је претворено у врући проблем који је тешко решавати. Не знам шта би се тиме постигло да се ставе две, три плоче које би неко поново разбио“, рекао је Куљиш и додао да је потребно водити смислену политику која би омогућила да ћириличне табле добију своје место.
„Ћириличне плоче не би промениле статус Срба у Хрватској“, казао је он и додао да је много важније какав утицај Срби имају у градском већу и Вуковарско-сремској жупанији.
Из тих органских права онда могу проистећи и друге ствари које су симболичне, а ипак важне, али које нису пресудне за свакодневни живот, рекао је Куљиш.