Наше тело настоји да одржи унутрaшњу температуру на око 37 степени без обзира на то налазимо ли се у снежној олуји или усред топлотног таласа.
То је температура на којој је наш организам навикао да функционише, али како жива у термометру расте, тело се мора више трудити да се његова унутрашња температура не повећа.
Ако је тело претопло, ’термостат‘ у мозгу шаље импулсе крвним судовима у кожи, они се шире, а велика количина топле крви из унутрашњости тела долази у кожу и хлади се. Додатно хлађење коже и крви у њој изазива зној, који излази на површину коже и хлади је, а тиме посредно хлади и крв која циркулише у њој.
Тако охлађена крв враћа се у унутрашњост тела и хлади је. И опет, када термостат у мозгу процени да је температура довољно снижена, смањује се проток кроз кожу и престаје знојење. Дакле, очигледно је да је за добро подношење промена температуре околине врло важно да су крвни судови еластични и да се њихов пречник лако и брзо прилагођава потребама тела.
Када почиње проблем?
Премда на први поглед звучи једноставно, поменути процес почиње да представља својеврстан напор за тело, а што су температуре више, тело се више напреже. Отворени крвоток реагује спуштањем крвног притиска и тера срце да брже пумпа крв како би наставила да кружи телом. То може да изазове благе симптоме попут свраба од осипа који изазива врућина, али и отеченост стопала.
Али ако крвни притисак достигне прениске вредности, до органа не успева да стигне довољно потребне крви, због чега је већи ризик од срчаног удара. Истовремено, због знојења се губе течност и со, а притом се равнотежа међу њима у организму мења.
Такво стање у комбинацији са сниженим крвним притиском може да резултира топлотним ударом.
Симптоми су вртоглавица, несвестица, дезоријентисаност, мучнина, грчеви у мишићима, главобоља, обилно знојење и умор.
Како помоћи особи која је доживела топлотни удар
Ако особа успе да се расхлади у року од пола сата, топлотна исцрпљеност обично није озбиљна.
Неки од савета су: преместите особу на хладно место, поставите је у лежећи положај и подигните јој ноге под благим нагибом, дајте јој пуно воде (у обзир долазе спортски напици и пића за рехидратацију, расхладите јој кожу — наквасите је водом или пребришите сунђером умоченим у хладну воду или је хладите лепезом. Добро је на подручје око пазуха или на подручје врата ставити врећице с ледом.
Али ако особа не успе да се опорави у року од 30 минута, следи топлотни удар. Реч је о акутном медицинском случају и обавезно морате позвати хитну помоћ. Треба истаћи да људи који су доживели топлотни удар могу престати да се зноје, премда им је и даље превруће, њихова телесна температура може да премаши 40 степени и могу изгубити свест.
Ко је најугроженији?
Здраве особе би требало да се носе са овим проблемом користећи здрав разум, али појединци са здравственим проблемима су угроженији од осталих. Због старости или дугорочних здравствених стања, попут срчаних болести, неким је особама теже да се изборе с напорима којима топлотни удар излаже организам.
Срчани болесници имају круте крвне судове. Њихове унутрашње површине су неравне и често са артеросклеротским наносима. Када је топло, крвни судови у кожи се прошире, више крви одлази у кожу, а мање крви остаје за унутрашње органе, па крвни притисак пада. Крути крвни судови не могу да се скупе, односно да смање своју запремину и тиме повећају притисак и тако омогуће снабдевање срца, мозга, јетре и бубрега кисеоником и хранљивим састојцима.
Организам особа које болују од дијабетеса типа 1 и типа 2 брже губи течност, а због компликација насталих услед одређених болести, крвни судови и способност знојења код неких људи не функционишу као и обично. Изузетно је важно, кажу лекари, препознати да вам је претопло и потом предузети одговарајуће кораке.
Реч је о нечему што већина људи узима здраво за готово. Али сасвим мала деца и бебе, као и мање покретне особе угроженије су од осталих. Због болести мозга, попут деменције, неке особе су несвесне врућине.
Јаком сунцу изложенији су од осталих и бескућници, а више потешкоћа с врућином могу да имају и особе које живе у становима на вишим спратовима, нарочито ако немају клима-уређај, преноси хрватски портал „Експрес“.
Повећавају ли неки лекови опасност?
Да, али треба наставити са узимањем на уобичајен начин и уложити повећан напор у расхлађивању организма и хидрирању. Диуретици повећавају количину воде коју организам избацује знојењем. Бројни пацијенти их узимају, укључујући и оне са срчаним проблемима. Када су температуре веома високе, диуретици повећавају опасност од дехидратације и неравнотеже кључних минерала у организму.
Лекови за смањење крвног притиска могу да изазову опасан пад крвног притиска у ситуацијама када се крвни судови шире да би се изборили с врућином. И неки лекови за епилепсију и Паркинсонову болест могу да утичу на престанак знојења, отежавајући притом организму настојање да се расхлади.
Услед превеликог губитка течности, лекови попут статина, који смањују ниво холестерола, могу да постигну већу концентрацију у крви.
Да ли врућина убија?
Да. У Енглеској, на пример, сваке године од последица високих температура умре око 2.000 особа. Узрок смртног исхода у оваквим ситуацијама најчешће су срчани и мождани удари које обично изазове напор да се унутрашња телесна температура одржи стабилном.
Виша стопа смртности евидентирана је пошто је жива у термометру прешла 25 или 26 степени. Међутим, ранији подаци упућују на то да високе температуре чешће изазивају смрт појединаца у пролеће и рано лето, него на „врхунцу лета“. То се вероватно догађа због тога што поступно настојимо да изменимо свакодневно прилагођавање како лето одмиче и навикавамо се на борбу с врућином.
Подаци који се односе на раније топлотне ударе упућују на то да се највише смртних исхода догоди у прва 24 сата топлотног таласа. И хладни фронтови могу бити смртоносни, али треба им пуно дуже да делују на човеков организам.
Студија из 2010. године о последицама топлотних таласа у девет европских градова свуда је показала повећан број смртних исхода — од 7,6 одсто у Минхену, до 33,6 одсто у Милану.
Од последица топлотног таласа 2003. године у Европи је умрло 70.000 више људи него што је уобичајено.
Ноћне и дневне температуре
Уз дневне температуре, када се обично постижу рекорди, не треба занемарити ни ноћне, јер је организму током ноћи потребан одмор. Ако се и током ноћи наш организам бори с настојањем да телесну температуру одржи под контролом, ризик од здравствених проблема је већи.
