Амерички лист „Фајненшел тајмс“ веома је забринут и огорчен, јер су изиграна очекивања оних који су са нестрпљењем чекали да САД уведу санкције Турској због куповине руских система противваздушне одбране С-400.
Међутим, ситуација се развијала супротно очекивањима. Британски медији преносе да се турски председник Реџеп Тајип Ердоган „окренуо Русији“, а стручњаци се жале да се „Ердоган упустио у огромну авантуру, што се, засад, исплатило“.
Разлози за незадовољство западних медија
Аутор чланка поставља питање — зашто су америчком финансијском листу толико занимљиве санкције које САД нису увеле Турској због куповине руских система ПВО.
„Прво, већина западних медија не воли Доналда Трампа. Могућност да се прикаже његова реална или имагинарна слабост је важан део свакодневног медијског извештавања, чак и онда, када критиковање „Путинове марионете у Белој кући“ није директно повезано са темом одређене вести“, објашњава Данилов.
Према његовом мишљењу, други важан разлог за медијско незадовољство због неувођења санкција је то што су западни медији плашили инвеститоре у турску економију страшним америчким санкцијама и другим казнама због „окретања Русији“.
„Испоставило се да не само да морају да објашњавају зашто није дошло до санкција, него и да размишљају о последицама непријатног преседана који је створио Реџеп Тајип Ердоган“, сматра аутор чланка.
Проблем је у томе што је могућност да се било која земља застраши претњама санкцијама или „економским ратом“ (као што је сада случај са Кином) — најважнији елемент утицаја на светску економију, а Вашингтон поседује ту могућност, оцењује Данилов.
„Чињеница да руска привреда већ пет година функционише под санкцијама, и није се урушила за то време, важан је али недовољан преседан, јер је Русија јединствен случај због бројних специфичности руске државе и њеног народа. Истовремено, Кина одбија да капитулира пред Трампом. У свету не постоји много земаља које би се могле окушати у улози Русије или Кине“, наглашава аутор чланка.
Симболична казна за Турску
Када је реч о симболичним мерама, Вашингтон је успео само да прекине сарадњу са Турском на плану куповине Ф-35, али то не представља озбиљну казну за турског лидера, сматрају западни медији и стручњаци.
„Таква ситуација би се у потпуности могла приписати факторима који се односе на посебан стратешки положај Турске и њену улогу у сукобима на Блиском истоку, као и посебну важност Турске за НАТО, чиме се смањују могућности за кажњавање Турске“, оцењује новинар.
Међутим, постоје и озбиљнији разлози за некажњавање, на које указују амерички медији.
Најутицајнији амерички лист „Њујорк тајмс“ је објавио чланак у коме је наведен списак проблема и сукоба у Азији у које би САД требало да се умешају, али још увек не интервенишу.
„Вашингтон је изабрао да не реагује, а владе (азијских земаља) игноришу слаба упозорења Трампове администрације. Неважно да ли је реч о унутрашњим сукобима у Индији и Хонгконгу, или супарништву између два америчка савезника — Јапана и Јужне Кореје, Трамп и његови саветници остају по страни“, пише „Њујорк тајмс“.
Слабљење америчке моћи
Према мишљењу аналитичара, неспособност или одсуство жеље Вашингтона да помогне при уклањању жаришта сукоба један је од најочигледнијих знакова ерозије америчке моћи и глобалног утицаја под руководством Трампа, који се придржавао своје идеје о „одвајању“ (од светских проблема) под паролом „Америка, пре свега“, сматра Данилов.
Верзија према којој је Трамп лично одговоран за то што САД не могу као пре да исказују оштрину и да присиле друге земље да се придржавају „правила америчког светског поретка“, никако се не уклапа у идеологију и карактер самог Трампа и његових сарадника, сматра новинар.
„Амерички председник Доналд Трамп, државни секретар Мајк Помпео и саветник за националну безбедност Џон Болтон нису пацифисти-изолационисти. Ако чак ни они, као ватрене присталице ’америчког мира‘ нису спремни да све око себе униште санкцијама, то означава само једно — чак и они схватају да америчка империја више не може да приушти себи самовољно понашање као пре, него мора пажљиво да одмери своје снаге и да се упушта само у борбе које никако не може да избегне“, објаснио је Данилов.
Стога, уместо носача авиона и санкција Венецуели, Турској, Кини и Русији, амерички стратези се углавном служе мање ризичним и јефтинијим методама од ратова и санкција.
Данилов закључује да опадање америчке моћи примећују сви који прате ситуацију у свету.
