Јелисејска палата је имала за циљ да обезбеди динамику отопљавања односа са Москвом, што је и учињено, пише лист „Еко“, подсећајући да је Путин допутовао у Брегансон на билатерални састанак са Макроном, уочи самита Г7 у Бијарицу.
„Председници нису штедели гестове добре воље, како би смањили тензије у односима између Русије и ЕУ, конкретно због Украјине, али нису избегли дискусију поводом конфликта у Сирији и људских права. Макрон је најавио да ће доћи у Москву у мају 2020. године, поводом обележавања 75. годишњице победе над нацистичком Немачком. Путин је одговорио изразом захвалности. Руси придају велики значај таквим прославама, које су западне земље бојкотовале од 2014. године, односно, од анексије Крима“, наводи лист „Еко“.
„Монд“ истиче да је Макрон у Брегансону пружио руку Русији, називајући је европском. Лидер државе је, како се наводи, пружио Путину срдачну добродошлицу, али моменти напетости између две земље су и даље бројни — од Сирије до Украјине.
„Позивајући свог госта на обалу Средоземног мора, Макрон је желео да истакне топлину у односу према тако великој сили каква је Русија и да изрази своју љубав, само недељу дана пре отварања самита Г7, из чијег је чланства искључена Русија. И од каквог је значаја то што резултати нису толико очигледни“, констатује „Монд“.
Уз оцену да је француски лидер увек сматрао Путина посебним гостом, лист „Монд“ пише да домаћин Јелисејске палате тежи да буде на висини „дугорочне перспективе, коју наговештава заједничка историја две земље“ и из тог разлога он је примио свог колегу 2017. године у величанственим версајским дворанама, док је Путин позвао Макрона на прославу Дана победе 9. маја.
Размена мишљења говори да и даље постоје бројни разлози за напетост у односима између две земље. Окончање сукоба у источној Украјини олакшало би повратак Русије у састав Г7, из које је искључена 2014. године, истиче овај француски недељник.
По мишљењу коментатора листа „Опињон“, Русија, на челу са Путином, је кључни фактор у војним и економским сукобима. Није довољно да се поново уведе у игру, али то је, несумњиво, неопходан услов.
Дипломатија која подразумева срдачно руковање и пажљиво формулисане фразе требало би да има умирујући ефекат. Сусрет Макрона и Путина није изузетак, примећује аутор извештаја у листу „Унион“ и додаје да се све важне ствари дешавају иза затворених врата, далеко од микрофона и од објектива камере.
„Рад на чврстим билатералним односима никако није довољан, али је неопходан, с обзиром на то да су односи између ЕУ и великог суседа на истоку деградирани. То подржава климу хладног рата, која је далеко од интереса две економске територије“, наводи аутор текста.
По оцени листа „Фигаро“, у Брегансону је постављен темељ за напредак поводом међународних криза.
„Када је реч о регулисању кризе у Украјини, што је и услов за повратак Русије у Г7, Макрон је рекао да су оба лидера разговарала о одржавању новог самита у ’нормандијском формату‘ у најближе време. То је, на крају крајева, циљ Макрона, који је заокупљен потрагом за новим решењем тог проблема и који указује на стварне промене, које су изражене у ставу новог руског председника Украјине Владимира Зеленског. Суздржани руски председник, ипак, сматра да у украјинском досијеу постоје ствари о којима вреди дискутовати и изражава оптимизам“, пише лист.
„Оба саговорника су се једногласно сложила да би састанак у ’нормандијском формату‘ требало да подразумева резултате. Када је реч о Сирији, они су остали при свом мишљењу. Француски председник је затражио примирје у Идлибу, док је руски председник, савезник Дамаска, непоколебљиво тврдио да ће Русија до краја бити посвећена борби против тероризма“, констатује новинар „Фигароа“.
