Наришкин је подсетио на „неодговорну и кукавичку политику“ Енглеске и Француске крајем тридесетих година прошлог века, када су оне играле своју игру и подстицале Хитлерову Немачку да нападне Совјетски савез.
„Драматични догађаји уочи Другог светског рата омогућавају нам да извучемо низ важних историјских закључака, од којих су главни, по мом мишљењу, да се заједничка безбедност може остварити само заједничким напорима држава и да је немогуће осигурати властиту безбедност на рачун других, а тим пре ценкати се о безбедности са агресором“, објаснио је Наришкин.
Основу изложбе, која је данас отворена у Москви, чини око 300 експоната, оригиналних архивских докумената, кинохроника, фотографија и музејских предмета. Они говоре о догађајима који су довели до великог светског сукоба и омогућавају да се схвате разлози за неуспех у стварању широке антихитлеровске коалиције, као и логику деловања совјетског руководства.
Посебна пажња посвећена је англо-франко-совјетским политичким и војним преговорима који су одржани у Москви у периоду јун-август 1939. године, а који су у великој мери одредили распоређивање снага у Европи до почетка рата. На пример, говори се о неодређеном ставу Велике Британије и Француске по питању закључивања равноправног војно-политичког савеза са СССР-ом, као и о пољском категоричком одбацивању совјетских предлога за супротстављање немачкој експанзији.
Други светски рат почео је 1. септембра 1939. године и трајао је шест година, до 2. септембра 1945. године. У њему је учествовала 61 држава са 1,7 милијарди људи, а војне операције су се изводиле у 40 земаља, као и на морским и океанским бојиштима.
Рат је завршен на америчком бојном броду „Мисури“ потписивањем акта о безусловној предаји Јапана, савезника Немачке.
Други светски рат је био најразорнији и најкрвавији у историји човечанства. У њему је погинуло више од 55 милиона људи. Највеће жртве имао је Совјетски савез који је изгубио 27 милиона људи.