После злочина терористичке ОВК над Србима 24. марта 1998. године командир полицијске станице у Рзнићу — Миодраг Отовић са још једним колегом је дошао да ухапси Харадинаја, који је излетео из куће, пуцао на полицајце и убио Отовића.
Јолај у изјави за „Вечерње новости“ наводи да су он и његова породица све видели и да је због тога почео њихов прогон.
„Видео сам Отовића како пада, био сам удаљен педесетак метара. Рамуш је потом побегао“, испричао је Јолај.
Рамин отац Бинак Јолај и син Мухарем су отети, као и његов други син, који је успео да побегне.
„Тражили су га, као и мене, да нас одведу, али смо се скривали месец дана по шумама, а онда се докопали Берана. Тамо сам се предао вери и као дервиш тражио мир и опроштај за злочинце, бринући о снахи и шесторо деце сина Мухарема. У Глођане и на Космет никад нисам смео да се вратим“, испричао је Јолај.
Он је још пре 15 година испричао своју причу репортеру „Новости“ у Беранама, а затим и сведочио и у Хашком трибуналу.
Био је један од ретких сведока који је посредством видео-линка пре 12 година изнео конкретне доказе против Рамуша Харадинаја, док су остали сведоци побијени, пише лист.
Рам Јолај никада није сазнао судбину свог оца и сина, али према поузданим изворима, они су одведени у логор у Пискотама код Ђаковице, где су прошле године у масовној гробници „Бункер“ пронађени посмртни остаци педесетак Срба.
Међу њима је и петочлана породица Шутаковић из Ђаковице: Недељко, његова супруга Дара и синови Радоман, Александар и Ђорђе.
У току су анализе осталих посмртних остатака.
