„Перспективе Северног морског пута су очигледне — то је оптимално растојање на маршрути Европа-Азија, нема ограничења у пропуштању бродова, што је случај са, на пример, Суецким каналом, а пловидба је релативно безбедна. И сваке године потреба за тим правцем и начином испоруке расте, ако се имају у виду активности гасних и нафтних компанија у области Арктика, укључујући и оне на полуострву Јамал“, рекла је Захарова на конференцији за новинаре.
Захарова је нагласила да је Русија усмерена на развој Северног морског пута.
„Постављен је задатак да се до 2025. године омогући његово даноноћно коришћење, да се повећа проток робе на 80 милиона тона годишње. Русија има искуство у организовању непрекидног рада на северним паралелама. Наша земља планира даље да развија лучку инфраструктуру, навигационе и хидрографске могућности те саобраћајне артерије и да усавршава систем за потрагу и спасавање“, рекла је Захарова.
Према њеним речима, „Росатом“ је због привлачења великог бизниса за развој саобраћајне инфраструктуре образовао Међународни савет за Северни морски пут, у који су позване све арктичке државе.
„Неопходно је јасно разумети: Северни морски пут је руска национална транспортна артерија. Русија је, као обалска држава, потпуно у складу са међународним правом, одговара за функционисање те маршруте и радиће све што је неопходно да се осигура безбедност пловидбе бродова и максимална брига према веома крхком екосистему тог региона“, закључила је Захарова.
Прошле седмице је француска компанија „ЦГА ЦГМ“ саопштила да је одлучила да одустане од коришћења арктичких маршрути, а пре свега од Северног морског пута, како би „заштитила околину и светски биодиверзитет“.
Лист „Известија“ је 26. августа, позивајући се на изјаву министра иностраних послова Норвешке Ине Мари Ериксон Серејде, пренео да Осло није сигуран у економску исплативост Северног морског пута и да ће проверити његову усклађеност са еколошким стандардима.
