Британска краљица је преломила. Супротно мишљењу опозиције, која сматра да је намера премијера Бориса Џонсона о суспензији Парламента уперена против њиховог става да блокирају „брегзит“ без споразума са ЕУ, Елизабета Друга је подржала Џонсонов план.
Премијерка Шкотске Никола Стерџон је написала на свом профилу Твитеру да ће Борис Џонсон затворити Парламент да би прогурао „брегзит“ без споразума. Нови британски премијер је одбацио критике о суспензији Парламента и најавио да ће се краљица посланицима обратити 14. октобра, када ће бити представљена агенда његове администрације. Није се дуго чекало да то потврди и британска краљица.
Редак маневар
Шта значе најновије критике британске опозиције и шта значи суспензија Парламента што ће, по оцени Стерџонове, остати упамћено као „мрачан дан у британској демократији“.
Синиша Љепојевић, спољнополитички коментатор и дугогодишњи дописник из Британије, напомиње да је суспензија Парламента маневар који је законом предвиђен и ретко се користи. Додаје и да председник Владе, уз сагласност монарха, односно краљице Елизабете, има право да то уради.
„Овде није реч о класичној суспензији Парламента, већ о окончању једног парламентарног заседања које је дефинисано одређеним питањима. Ово садашње заседање Парламента, које траје од јуна 2017. године, је до сада најдуже заседање у континуитету у историји британског Парламента о једној теми, а то је ’брегзит‘, излазак из ЕУ. Председник Владе Борис Џонсон својом одлуком завршава то заседање“, објашњава Љепојевић.
Политички хаос
Саговорник Спутњика подсећа да за те две године, колико је Британија расправљала о начину изласка из ЕУ, није донесена ниједна одлука. Промењена је Влада и нови премијер Џонсон, који је изабран управо да би Британију 31. октобра извео из ЕУ, не жели да се више губи време и да се „брегзит“ још једном пролонгира.
„Он на то има законско право, а истовремено има и подршку јавности пошто, по правилу, када се на референдуму донесе одлука о нечему, значи да је народ директно донео одлуку и Парламент ту нема шта да тражи. Ту је само Влада да изврши одлуку већине јавности“, указује одличан познавалац британске политичке сцене.
Он напомиње да се то у Великој Британији претворило у један велики политички хаос, јер један број посланика уопште не жели да слуша оно што је народ одлучио и настоји да поново пролонгира „брегзит“, што у преводу значи — да Британија никада не изађе из ЕУ. Зато је Џонсон одлучио да оконча то заседање Парламента које се бавило „брегзитом“ и то ће, како напомиње, бити 3. септембра, када се посланици врате са годишњег одмора.
Објашњавајући наредне кораке, Љепојевић напомиње да потом следи једна велика пауза, јер је у септембру сезона годишњих конференција парламентарних политичких партија, када Парламент не заседа.
Краљица долази
Парламент остаје Парламент и враћа се послу у октобру.
„Борис Џонсон је одредио да се краљица Елизабета обрати посланицима 14. октобра. На тај начин почиње ново заседање Парламента, који ће се бавити оним питањима које краљица саопшти. Углавном ће то бити нови закони који се тичу велике Британије изван Европске уније“, прецизира саговорник Спутњика.
Он указује да ће стога посланици који су против Џонсона и уопште изласка Британије из ЕУ имати врло мало времена да било шта покрену и да било како озбиљније минирају излазак Велике Британије из ЕУ 31. октобра, јер ће се Парламенту 14. октобра обратити краљица, која ће одреди комплетан дневни ред наредног заседања Парламента.
Љепојевић подсећа да је за 17. октобар заказано заседање Европског савета и на том самиту лидера ЕУ ће бити коначно стављена тачка на „брегзит“.
„Да ли ће то бити излазак без договора или са договором — тога дана ће коначно бити познато“, указује он.
Ванредни избори
На тај начин ће, сматра Љепојевић, ЕУ имати много мање простора да лобира преко разних центара моћи и путем новца у британском Парламенту како би угрожавала преговарачку позицију британске Владе.
„Вероватно ће се цела та ујдурма завршити ванредним изборима негде у новембру, али како сада стоје ствари, већина јавности Велике Британије подржава то што ради и што је урадио председник Владе Борис Џонсон“, тврди саговорник Спутњика.
Џонсонову изјаву да ће, уколико оде из ЕУ без договора, Британија дуговати Бриселу максимум 10 милијарди евра, а у супротном 42 милијарде, колико је договорила Тереза Меј, Љепојевић види као Џонсоново тактизирање, односно уцену.
Адут из рукава
„ЕУ је, пре свега, стало до новца. И Џонсон то добро зна и покушава да још један свој адут у разговорима са Бриселом извуче из рукава. Што се тиче оних који су против, то је само маска за јавност под изговором — не можемо изаћи без договора, а у суштини они се боре против ’брегзита‘ и они настоје да Британија не изађе из ЕУ. И то је свима јасно“, каже Љепојевић.
Он, међутим, указује да и после „брегзита“ предстоји много разговора. Краљица ће у свом говору 14. октобра наговестити која су нова законска решења када Британија не буде у ЕУ. И мишљења је да ће и тада посланици који се противе „брегзиту“ и даље лобирати да ти закони буду у духу ЕУ. Да ли ће бити — то је питање, али у сваком случају, то је очекиван процес, каже он и закључује:
„Скоро 80 одсто законске регулативе у свакој земљи ЕУ, па и у Великој Британији, везано је за правила и упутства Брисела и Британија ће морати све то, корак по корак, да чисти и да прави своје законе у духу британске историје и искуства“.
