Кијевски апелациони суд одлучио је 28. августа да условно ослободи Вишинског. Он има обавезу да се одазива позивима у суд, да извештава суд о промени места боравка или рада, као и да се суздржава од комуникације са сведоцима.
Следеће заседање суда поводом случаја против Вишинског планирано је за 16. септембар.
„Промене у мојој свакодневној судбини су се догодиле, наравно, захваљујући, поред осталог, и томе што је престао притисак на судове. Са власти је отишао човек који је хтео моју личну судбину да учини делом своје политичке пропаганде“, рекао је Вишински.
На питање да ли се његово ослобађање случајно подударило са преговорима Русије и Украјине о размени затвореника, новинар је одговорио да „није упућен ни у какве детаље, политичке ни неполитичке“.
„Не желим да се бавим никаквим верзијама и заверама“, рекао је Вишински, који је у затвору провео више од 400 дана.
Он је случај који се води против њега назвао „безумним пројектом Петра Порошенка“.
„Увек сам говорио да је ’размена‘ реч која је изговорена још пре него што су ми саопштили оптужницу за некакве злочине. То је фраза коју су изговарали политичари из Порошенковог окружења још у мају прошле године. Због тога ја, као човек који сматра себе апсолутно невиним — а моја кривица још нигде није доказана ни пред једним судом — не могу да говорим о размени“, рекао је Вишински.
Он је додао да му је јасно само да „ни данас не би дочекао овакву одлуку суда, да је Петро Порошенко остао председник Украјине“.
Вишински је, такође, рекао да не намерава да се одрекне украјинског држављанства.
Новинар је ухапшен у Кијеву 15. маја прошле године, а два дана касније Херсонски градски суд му је одредио притвор. Оптужен је да је подржавао самопроглашене републике Донбаса, као и да је починио велеиздају.
Максимална казна по том члану је 15 година затвора. Суд је осам пута продужавао Вишинском притвор.
Избори за председника Украјине, на којима је победио Владимир Зеленски, одржани су на пролеће ове године. За Зеленског је, према подацима Централне изборне комисије, у другом изборном кругу гласало 73,22 одсто бирача, док је за његовог противника, тадашњег шефа државе Петра Порошенка, гласало 24,45 одсто бирача.
