„Да, наравно“, рекао је Зуроф за агенцију Спутњик, одговарајући на питање да ли је спреман да сарађује са Русијом уколико му се руске власти обрате.
„Ако буду желели помоћ, бићу више него срећан (да помогнем), али не могу да помогнем без информација“, додао је он.
Зуроф је такође напоменуо да нико не зна колико још нацистичких злочинаца има на свету.
„Постоје земље које не траже те људе. У неким земљама се можда налазе ти људи, али нико их не тражи“, истакао је он.
У августу је Управа Федералне службе безбедности Русије (ФСБ) за Новгородску област објавила списак припадника казнене експедиције који су током Другог светског рата убијали цивиле у селу Жестјана Горка и селу Чорноје. Према архивским подацима, у околини тих села сахрањено је око 4.000 цивила убијених од 1941. до 1943. године. Списак припадника казнене експедиције чине четири руком писане странице пожутеле од времена. Из пописа произлази да су сви били становници Летонске ССР или су водили порекло из ње.
Зуроф је више од пола свог живота посветио потрази за ратним злочинцима — Немцима, Литванцима, Украјинцима и Хрватима, који се крију од правде по целом свету, од Аргентине до Исланда, и не намерава да се заустави.
