Отворена претња Америке „непослушном“ делу Црне Горе

„Ако ти избори добро прођу, то ће бити сигнал за ЕУ и САД да је у Црној Гори чврсто успостављена демократија. Снаге које желе да подривају напредак Црне Горе на њеном путу ка демократији и које су подривале напоре ка њеном путу ка НАТО, такође су снаге које раде против нас. Важно је да их поразимо овдје, не само због будућности Црне Горе, већ и због будућности цјелокупног региона“, саопштио је Грем.

Злокобна и дрска порука

Порука америчког сенатора, који се у Подгорици у истом дану састао са предјседником Скупштине Иваном Брајовићем, премијером Душком Марковићем, те предјседником Милом Ђукановићем, чини се да је ипак нарочито злокобна по онај дио црногорског друштва и опозиције који се противио уласку државе у НАТО.

Њима је, по свему судећи, поручено да је главни интерес Америке у Црној Гори да те снаге нипошто и ни у којој варијанти на изборима не могу доћи на власт, као и да ће избори 2020. године показати да ли ће „демократија у Црној Гори остати заувијек“.

Аналитичар Бошко Вукићевић сматра да би поруке које је јуче саопштио сенатор Јужне Каролине у Црној Гори у било којој цивилизованој земљи представљале својеврстан дипломатски скандал.

​Саговорник Спутњика нема дилему да под „снагама које су подривале пут Црне Горе у НАТО“ амерички сенатор засигурно подразумијева спољни фактор — Руску Федерацију, као и унутрашњи — све оне ентитете и појединце у Црној Гори који су се супротстављали угуравању земље у НАТО, али је, како додаје, веома чудно да једна велика и моћна држава као што је САД може слати у иностранство делегације сенатора, који на овако дрзак и отворен начин пријете људима који другачије мисле.

„Међутим, ријечи сенатора Грема, упућене домаћим противницима уласка Црне Горе у НАТО, могу се протумачити само као отворена пријетња људима и организацијама које имају другачије мишљење о безбједносном и спољнополитичком курсу земље од њега“, каже Вукићевић.

Недостаје оштар протест

Наш саговорник је мишљења да би, да је Црна Гора макар у извјесној мјери демократизовано друштво, осим институционалног реаговања поводом изјаве сенатора Грема, обавезно било обраћање и опозиционих странака.

„Ту не мислим само на оне које су се противиле уласку Црне Горе у НАТО, јер се њихова реакција подразумијева, већ и на странке такозване грађанске оријентације. Оне би морале реаговати код амбасаде САД, чији су иначе чести гости, и упутити оштар протест због пријетњи сенатора Грема грађанима Црне Горе. Амбасада САД би морала осудити изјаву сенатора Грема“, категоричан је Вукићевић.

За политичког аналитичара Луку Радоњића посебно је споран дио изјаве сенатора Грема у ком се каже „да ћемо поразити оне који поткопавају напредак Црне Горе“ и „снаге које раде против нас“.

„Утисци поводом ове изјаве, која садржи више туторског, а мање партнерског односа, крећу се од збуњености до забринутости. Поставља се питање на кога је Грем мислио када је рекао „нас“, на кога је мислио када је казао „они“, и на концу, да ли се директно умијешао у политичке квалификације и отворено пружио подршку једнима, а пријетњу другима“, запитао се Радоњић.

За оружана решења

Саговорник Спутњика подсјећа да је у црногорској јавности сенатор Линдзи Грем углавном препознат као заговорник оружаних решења, као што је случај са Венецуелом и Мадуром, па овај аналитичар страхује да ли је сенатор под поруком „поразићемо“ тражио какву аналогију са Јужном Америком, или га је, пак, израз „Монтенегро“, који је, у виду презимена, веома присутан у Јужној Америци, само случајно упутио на пријетећи речник.

Радоњић упозорава да овакве поруке америчких званичника, нажалост, осим отворене подршке црногорским властима, прије свега упућују да се у Вашингтону и даље инсистира на концепту креирања „лојалне опозиције“ у Црној Гори, па су утолико овакве изјаве, прије свега, отворена порука опозиционарима да, ако желе власт, морају пригрлити атлантистички курс.

„Све је више мишљења да одређене западне администрације желе промјене, али не у власти, већ у опозицији, особито у оном традиционалистичком дијелу, за који се вјерује да је идеолошки монолитно јак и још увијек веома снажан опозит режиму. Све те дилеме било би корисно ријешити, јер потенцијално отворено сврставање страног званичника на једну страну, посебно уз такав речник, и потенцијалну пријетњу опозицији, никако не припада демократској традицији, посебно не оставштини Томаса Џеферсона и других америчких политичких и философских доајена“, јасан је Радоњић.