Од самог почетка су изабраници Саше Ђорђевића преузели контролу над мечом и држали је до последњег тренутка. Сјајни у одбрани, сигурни у нападу. Веома борбени на сваком делу терена. Брза транзиција лопте је омогућила много лаких шутева, а под кошем Порторико ништа није могао да уради против Марјановића, Јокића, Милутинова.
Да је Богдановића ишао шут за три поена као на претходним мечевима, победа „орлова“ би била још убедљивија. Али то је сада најмање битно. Још једну доминантну партију на СП пружили су Радуљица и другови. Свима је јасно зашто смо први фаворити за злато.
Поигравали су се наши репрезентативци у појединим тренуцима меча са противником, збуњивали их, лопта је кружила великом брзином од једном до другог. Луцидна додавања без гледања су била саставни део напада Србије. У тој атрактивној игри је било и грешака, неки од тих напада су могли бити паметније завршени, али оно што би ту пропустили, надокнадили би одмах јаком одбраном.
Минути су изгледа били распоређени баш како је желео селектор Ђорђевић. Успео је да растерети мало најбоље играче, а цела екипа је дала допринос победи.
Чак пет играча уписало је двоцифрен учинак - Бјелица (18), Марјановић (16), Јокић (14), Бирчевић (12) и Гудурић (10).
Пуно разлога за задовољство у нашем штабу. Чека нас сада велики дерби против Шпаније и мирна и лака победа у овом мечу нам је и те како била потребна. У томе смо успели без проблема.
Била је ово можда и последња прилика да се уиграју неке комбинације, јер свака следећа утакмица ће бити дерби са много више неизвесности.
Али не сумњамо у карактер „орлова“.
Заиста су фантастични у досадашњем току првенства.
