Као и у време почетка градње гасовода „Јужни ток“, на Балкану су своју дипломатску шетњу започели амерички сенатори, а из Енергетске заједнице (ЕЗ) стижу нова тумачења. Из ЕЗ кажу да их Србија није званично обавестила да је започела изградњу овог цевовода на својој територији. Такође, критикују одлуку Агенције за енергетику Републике Србије (АЕРС) о изузећу градње магистралног гасовода од бугарске до мађарске границе од Трећег енергетског пакета. Подсетимо, ЕЗ је дала „зелено светло“ за ту одлуку АЕРС-а почетком фебруара ове године.
На Балкану се чека хоће ли Влада Бугарске замешатељство са избором извођача радова за градњу деонице „Турског тока“ на својој територији пресећи крајем овог месеца, или ће им то послужити за даље одлагање, а можда и за репризу дешавања из 2014. године — када су одустали од градње „Јужног тока“ — за шта их, иначе, већ оптужује бугарска опозиција.
Истовремено се и у Европи наставља кампања против руског гаса. Пољаци, којима идуће године истиче дугогодишњи уговор о транзиту руског гаса ка Европи гасоводом „Јамал-Европа“, што значи да су веома близу ситуацији у којој се налази Украјина, поручују да се окрећу ЛНГ гасу из САД — без обзира на то што је скупљи од руског. Немци и даље морају да се бране да им треба „Северни ток 2“...
Уочи предстојеће зиме руски гас је посебно актуелан, зато што ове године истиче уговор о транзиту тог енергента кроз Украјину, о чему су Бугари већ званично обавештени. Због свега тога поново се намећу питања — може ли Русија, и поред свих ових политичких игара због гаса, да буде поуздан партнер ЕУ у области енергетике и да ли је и колико угрожена енергетска безбедност, пре свега, балканских земаља…
О свему томе у „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са доктором Митром Ковачем, оснивачем и председником Евроазијског безбедносног форума.
