У великој борби боље су снашли борбенији Аргентинци. Од самог почетака меча видело се у ком смеру ће тећи утакмица. Једино се није знало на коју ће страну превагнути тас, иако су „гаучоси“ увек били ближи томе.
Кренуо је шут за три поена Аргентинце, одакле год да су шутирали, лопта је завршавала у кошу.
Наши су тада добро контролисали скок, и под кошем правили превагу. Врло често су фаулирани наши центри, били су прецизни са слободних бацања. И поред тако шутерски расположених Јужноамериканаца, држали смо прикључак. Били у малом минусу на полувремену (54-49).
Очекивао се напредак у игри „орлова“ у наставку. И десио се. Почео је Богдановић да погађа са дистанце, одбрана је затварала неугодне изабранике селектора Ернандеза, што је дало резултат у тим тренуцима. У нападу су погађали Лучић и Бјелица и Богдановић, и Србија трећу четвртину добија са 18-14. У првом нападу у четвртој деоници, повели смо новом тројком из изграђене акције. Прецизан је био Марко Гудурић. Сви смо тада очекивали почетак високог лета изабраника Саше Ђорђевића, бар неколико минута игре у којој би заличили на себе и показали делић онога због чега их је ФИБА прогласила првим фаворитима за златну медаљу.
Међутим, десило се сасвим супротно. Аргентина је тек тада заиграла као у трансу. Кампацо је дириговао игром на фантастичан начин. Погађао за три и разигравао Сколу. Сваки напад „гаучоса“ је био смислен, паметан. Увек су налазили право решење. Лопта је завршила у милиметар тамо где је требало.
Скола је држао час кошарке нашим центрима. Прослављени кошаркаш Милан Гуровић, један од најзаслужнијих за последње злато на светским првенствима, рекао је за РТС, да „наше центре треба да буде срамота, јер и их је тако надиграо један 39-годишњак“.
Покушавали су до краја срцем наши да се врате у меч, да сустигну разигране Аргентинце, али није успевало. Имали су „гаучоси“ одговор на сваку нашу акцију и једноставно им нисмо могли ништа.
Недостајало је много тога Србији у овом мечу. Одлични Никола Јокић са дабл-дабл учинком (16 поена и 10 скокова, чему је додао и пет асистенција) и Богдан Богдановић са 21 поеном нису били довољни за нешто више. Одбрана је заказала и овај пут, као и код претходног пораза од Шпаније. Примљених 97 поена довољно говори о томе.
Знали смо сви шта нас чека у овој утакмици, али после свега виђеног нисмо били спремни за то. Најтеже је играчима, који су разочарали себе и нису успели у ономе што су сањали. Не иду у борбу за медаље. Тамо ће „гаучоси“, који су после свега приказаног, посебно данас, то апсолутно заслужили. Без респекта, без страха ушли су у меч и од почетка нам крцкали наду, да би нас крају потпуно сломили.
Србију очекују још два меча у Кини и борба за Олимпијаду у Токију.
Како ће се опоравити од овог шока, питање је. Пред великим мукама је Саша Ђорђевић. Мора да се подигне глава после овог пораза, да се уради шта се може. А по повратку, да се ураде озбиљне анализе. Ова екипа је могла и морала и боље. Показали су момци велико срце, нису одустајали, веровали су једни у друге, Мицић је остао са екипом и поред мајчине смрти, али све то једноставно овај пут није било довољно да се наши после три узастопне медаље под вођством Ђорђевића, оките још једном.
