Колико нам је био потребан велики борац најбоље се видело против Шпаније и посебно Аргентине, кад је требало зауставити захукталог противника. Милосављевић није сигуран да би било другачије да су он и Милош Теодосић били на терену.
„Можда би било другачије да смо могли да играмо, а можда и не би. То нажалост, никада нећемо сазнати“, са сетом у гласу прича Гаги за „Новости“.
„Чуо сам се са саиграчима. По њиховим изјавама може да се закључи како су доживели тај пораз од Аргентине. Сад се у Србији ствара слика да је ово трагедија, али сигурно да је играчима најтеже. Они су одвојили цело лето, тренирали, борили се. Ово је генерација која је правила невероватне успехе. С разлогом се створила еуфорија. Сасвим је логично да су сви очекивали много. Имали смо сјајну екипу на окупу овог лета, али подлегли смо притиску“.
И за Драгана је било веома чудно да гледа сусрет Србије и САД у разигравању од 5. до 8. места.
„Па нико то није могао да замисли. Очекивало се да буде барем у полуфиналу, ако не у финалу. Није било среће за нас. Дошао је лош моменат баш кад не треба. Скроз је у реду бити и међу пет најбољих екипа на свету. Остаће жал заувек, јер смо добро радили, на припремама нисмо имали пораз... Али самопоуздање је пало у најгорем тренутку. Лепо је што смо добили Американце.“
На шампионату у Кини највећи фаворити нису дошли до борбе за медаљу.
„Зна се да је четвртфинални меч најбитнији. Аргентинци су ме баш изненадили, не знам да ли смо могли да очекујемо да нам створе толико проблема. Али очигледно кад је елиминациона фаза, једна утакмица, може да се намести да слабија екипа искористи лош дан фаворита.
Један од тешких тренутака који је пољуљао „орлове“ још током припрема био је Милосављевићев излазак са терена на мечу „Акрополис купа“ против Турске.
„Одмах сам знао да је оно најгоре“, као из топа одговара играч који је већ имао тешку повреду колена 2014. године, само што је тада други проблем био у питању.
„Много ми је било тешко да гледам утакмице. Прво, због тога што сам доживео овакву повреду и чека ме годину дана паузе. А друго, јер сам стварно имао огромну жељу да помогнем националном тиму. Шта да се ради, позитиван сам и једва чекам да заиграм поново кошарку“.
Покушао је Драган да објасни како се догоде те повреде без икаквог контакта на терену.
„То није последица физичке неспремности, већ неког замора у глави. Тих повреда раније није било оволико. Превише се у спорту све врти око новца. Све мање се мисли на играче, који имају мало времена за опоравак тела. Мада, ми смо потпуно свесни тог ризика и са тим живимо.“
На питање да ли је олакшавајућа околност чињеница да је већ пролазио кроз исти период, Гаги даје позитиван одговор.
„Лакше ми је због тога, јер тачно знам шта ме чека. Трајаће баш дуго, али сада нећу правити неке грешке које сам прошли пут правио. Могао бих можда да се вратим на крају сезоне, али реалније је да будем спреман за почетак следеће“.
Позитивне мисли одржавају Драганову наду да ће поново носити дрес са грбом Србије.
„Наравно да бих то највише волео“, завршио је лепом жељом разговор Милосављевић.
