Људи су питали компјутер: „Има ли Бога?“. Компјутер је рекао: „Сад га има“ и спалио дугме за искључивање, пише у последњој, недавно објављеној књизи Стивен Хокинг, један од највећих научника данашњице.
„Кратки одговори на велика питања“, постхумно објављена књига једног од највећих научника данашњице Стивена Хокинга, недавно се појавила и код нас, у издању куће „Вулкан“.
Сви смо путници кроз време
Како је све почело, има ли других облика интелигентног живота, шта је унутар црне рупе, можемо ли путовати у прошлост, да ли ћемо опстати на Земљи, хоће ли нас вештачка интелигенција превазићи, нека су од питања на која славни научник нуди одговоре.
„Сви смо ми путници кроз време и заједно путујемо у будућност. Требало би да сарађујемо да би та будућност била место које бисмо желели да посетимо. Будите храбри, радознали, одлучни, савладајте све препреке. Све је могуће“, годинама је поручивао свету компјутеризованим гласом, непокретан, из инвалидских колица.
Физичка спутаност није га спречила да умом истражује читаву васељену и да, по сопственом признању, иде и тамо где не би смела ни посада „Звезданих стаза“. Због тога му се дивио свет.
Документ времена
Да је реч о врсти научниковог завештања потврдила је, за „Орбиту културе“ и уредница Хокингове књиге Дубравка Драговић.
„Овде су одговори на питања о којима је велики научник размишљао и које је бележио. Задужбина Стивена Хокинга је то прикупила и објавила“, каже за Спутњик, уз напомену да Вулкан година објављује књиге из популарне науке.
„Хокинг је посебно интересантан аутор зато што не говори само о науци. У ’Кратким одговорима‘ има много аутобиографског, они су документ о времену у којем је живео, сведочанство о томе како су се мењала различита питања у науци, али и у политици, у разним друштвеним сферама. Због тога је занимљив и читаоцу који није физичар“, каже Драговићева. И за Петра Аџића, професора и шефа нашег научног тима у Церну, Хокинг је важан и због приближавања науке лаичкој публици.
„Истраживања којима се Хокинг бавио привлачна су за ширу публику, не само за струку. Начин на који пише чини да се нове генерације заинтересују за науку, не само за физику. Питања природе и уопште настанка света присутна су од почетка људског рода. Да би се ту нешто више сазнало ми смо морали — говорим о физици честица - да се спустимо на најнижи, фундаментални ниво да бисмо спознали неке процесе по којима природа функционише. Нешто слично применио је Хокинг проучавајући теме и проблематику која је битна у свемирским пространствима. Схватио је да је и у тим пространствима важно спустити се на фундаментални ниво да би покушао да разуме неке основне појаве, пре свега у тумачењу црних рупа, што је био фокус његовог истраживања. А теме као што су црне рупе привлаче доста пажње“, каже професор Аџић.
Полемике и „колизије“
Професор подсећа да је живот славног научника који је привлачио пажњу и због изузетне снаге са којом се деценијама супротстављао болести, био и доста контроверзан. Хокинг је, подсећа Аџић, долазио и у колизију са неким колегама, а неке његове теорије попут данас признатог Хокинговог зрачења, биле су у почетку одбачене.
Да су полемике и „колизије“ међу научницима нешто очекивано, потврђује и др Александар Богојевић, директор Института за физику у Земуну, али предлаже да мало „демистификујемо“ ту причу:
„Науку стварају људи, а људи нису само рацио, већ и сва наша предубеђења. Како неко може да верује да и религиозна и политичка убеђења, и уверења групе људи са којом смо блиски не вајају оно што смо ми. Али, оно што нам је наука дала, од Галилеја наовамо, јесте то да имамо један важан корекциони механизам — научни метод. Постоји метод којим се гледа да ли сте у праву или нисте, иако некад за ту проверу треба да прође дуже од једног живота. Небитно је како сте дошли до неке идеје ако она ради, а она ради зато што одговара чињеницама и што се потврђује у експерименту. Оно што је лепо у свему томе јесте чињеница да огроман број ствари зависи од вас самих, од онога што вас чини таквим какви јесте. Не постоје два иста пута којим се креће ка истом циљу. свако то ради на свој начин. И то свему даје — шмек. Гро ствари којима се бавио Хокинг, сам или у групи од два-три члана, довели су до тога да сви постанемо део тренутног статуса нашег разумевања свемира“, објашњава др Богојевић. Какав је тај тренутни статус нашег разумевања свемира, питамо професора Аџића.
„Пун непознаница“, кратко одговара, а потом нуди објашњење и зашто је тако.
„Целокупна теорија о којој ми данас говоримо и градимо физику заснована је на основу четири-пет посто видљиве материје. Недостаје 95 посто материје. Сигурно да је једна од тема где је остала материја натерала Хокинга на овакав рад. И не само Хокинга него и његове следбенике, али и претходнике, попут Ајнштајна. Свемир је данас такав каквим га осећамо преко аргумената до којих смо дошли теоријски и у пракси. Постоји неколико експерименталних чињеница које нам показују да је теорија великог праска валидна. А та теорија каже да је универзум настао пре неких 13,4 или 13,8 милијарди година из једне тачке бесконачне густине. Оно што је ту кључно јесте да је у том тренутку била подједнака количина материје и антиматерије за којом сада грозничаво трагамо. Та су питања заокупљала и Хокинга“, напомиње др Аџић.
Лако о компликованом
Говорећи о Хокинговом лако разумљивом писању о сложеним питањима, др Александар Богојевић подсетио је да аспект науке као узбудљиве литературе није редак.
„Оно што често заборављамо је да су многи велики научници имали веома озбиљних литерарних способности. Ми имамо неколико примера у нашој науци. Сетимо се да је Пупин добио Пулицерову награду за књигу ’Од пашњака до научењака‘, па Миланковићева узбудљива књига ’Кроз васиону и векове‘... И то није чудно, јер велики људи су донели велике нове ствари захваљујући отвореном духу, машти, чињеници да се нису плашили новог. Највећи међу њима личили су на децу јер су целог живота неговали детињу радозналост, питајући баш као и деца ’зашто ово‘, ’зашто оно‘“... објашњава др Богојевић.
Страх од нуклеарног рата
Да ли ће се обистинити Хокингово веровање да ћемо „превазићи Земљу и научити да опстанемо у свемиру“, о чему говори у „Кратким питањима...“? Или има места страху да ће људи, та најдеструктивнија врста како Хокинг каже, злоупотребити науку?
Велики британски физичар бележи да у свету никад није било више политичке напетости и страха од нуклеарног рата. Хоћемо ли бити довољно разумни да га спречимо, шта ће се дешавати у следећих стотину година, хоће ли нас бити, питамо наше саговорнике.
„Људи то неће дозволити“, уверен је др Аџић. Уместо нуклеарног рата, он као велике опасности по свет види мале ратове, али и загађење, климатске промене, пренасељеност. Отуда, каже, и идеје да се негде пронађе неки други начин живота и друго место за живот.
„Те идеје су актуелне, али то иде веома споро. Где ће бити излаз, не знамо“, сматра наш угледни физичар.
Вештачка интелигенција
Још једна од тема-питања у Хокинговој књизи била је инспиративна за наше саговорнике: Хоће ли нас вештачка интелигенција достићи и превазићи.
„Нема места страху, мада су лоши сценарији могући“, каже др Александар Богојевић и објашњава зашто је оптимиста:
„Ми нисмо пасивни посматрачи и живимо у најбољем могућем тренутку у универзуму. Пре пар стотина хиљада година сви смо се верали по дрвећу. За пар хиљада година смеши нам се могућност да досегнемо нешто што бисмо данас могли да зовемо божанство. Имамо шансу да досегнемо нови ниво могућности . Оно што наука нуди је - да разумемо. А након што разумемо, да временом то подигнемо на ниво да можемо да утичемо. Вештачка интелигенција — да, ми је стварамо. Шта је то, не знамо. Али не треба да је се нужно плашимо, не мора то бити Терминатор.“
